Данас председница Бугарског олимпијског комитета Стефка Костадинова слави 25 година од освајања олимпијског злата. Догађаји од 3. августа 1996. године, које је у врућој вечери на Сентенијал стадиону у Атланти пратило 85.000 гледалаца су међу најдраматичнијим и најзначајнијим у историји бугарског и светског спорта.

За учешће на Олимпијским играма у Атланти 1996. светска рекордерка у скоку увис Стефка Костадинова одлази свесна да је ово њена последња шанса за олимпијску титулу. Стигла је у САД након што је већ 20 пута савладала висину од 205 см. Свим осталим такмичарима у скоку увис то се дало само 5 пута. Иако је последних 11 година имала премоћ, Стефка је одлично знала да јој неће бити лако, али је била спремна на све само да јој се сан оствари.

У квалификацијама је прошла без проблема и освојила прво место у својој групи. Није имала ниједан неуспели покушај. Међутим, у финалу је, вољом судбине, њена препрека постала Гркиња Ники Бакојани, којој је ово такмичење било најважније у животу. И опет, као и у Сеулу (8 година пре Атланте) када је Костадинова остала на другом месту, својеврстан Рубикон за њу је била висина од 203 см. До висине од 201 см Стефка, Бакојани и Инга Бабакова иду „у пакету“, с тим што Бугарка и Украјинка нису имале ниједну грешку. На 203 см Бабакова је испала, али у трећем покушају је Бакојани побољшала грчки рекорд… Стефка је такође у првом покушају савладала 203 см и још увек је била на челу. Летвица је стављена на 205 см – ту се Гркиња предала, а Костадинова је просто прелетела над летвицом. После овог успеха злато је било само њено. Није имала ривала. Остварио јој се сан да постане олимпијска шампионка!

Девет година након што је поставила и данас ненадамашни светски рекорд у скоку увис (209 см, у Риму) Стефка Костадинова је своју колекцију обогатила још једном медаљом – оном једином која јој је недостајала. Бугарка је ушла у клуб светских знаменитости и постала једна од највећих спортисткиња  у историји спорта.

Извор: Програм „Хоризонт“ БНР

Саставила и уредила: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова