6. августа Бугарска православна црква обележава Преображење Господње – празник који је установљен у знак сећања на преображење Исуса Христа пред својим ученицима Петром, Јованом и Јаковом. Према јеванђелским сведочанствима, Исус Христ је са собом повео тројицу апостола – Петра, Јакова и Јована, у галилејску гору Тавор. И док се молио Богу лице Спаситеља се изменило – „…лице Му је засјало као сунце, а хаљине Му постале беле као светлост.“
За Преображење Господње везана су многа веровања. На пример, да се на тај дан не једу купине и грожђе, да домаћице не смеју прати. У народу се веровало да се уочи празника на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Нада за светлоносно преображење држала је будним људе у ноћи пред празник. У неким местима су мајке терале децу да гледају у звездано небо да не би пропустила тренутак отварања „Божјих врата“ и да се помоле за здравље и благостање. У народним схватањима је Преображење Господње празник који се сматра границом између лета и јесени. Без обзира на то што се овај празник обележава у јеку лета, народ је веровао да се на Преображење Господње дан "прелама", окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дани постају краћи, ласте се припремају за јесењу сеобу.
Саставила и уредила: Албена Џермнова
„Ако имаш јаку веру и молиш се снажно, светац ће ти помоћи и пренеће твоју молитву Богу,“ убеђен је отац Георги Марков, свештеник храма у софијском селу Горњи Лозен и додаје да је више пута био сведок чуда која је Свети Георгије чинио, а и даље чини...
Председница Народног собрања Наталија Киселова присуствоваће 2. маја обележавању 1160 година од покрштавања бугарског народа и 1170 година од стварања бугарске азбуке у Плиски. То је саопштено из прес-центра Парламента, уз напомену да је прослава оба..
Ове године навршава се 1160 година од покрштавања бугарског народа у православну веру, као и 1170 година од стварања бугарског писма и почетка словенске писмености. Тим поводом, Варненско-великопреславска митрополија у периоду од 1. до 3. маја,..