Пре 60 година родила се једна легенда. У планини Родопе огласила се дивна музика… музика која се до тада није чула. Она је публику Првог националног фолклорног сабора у Рожену дигла на ноге, а новоформирани оркестар „100 каба гајди“ је након свог наступа проглашен „Чудом Родопа“. Догодило се то 1961. године. Формација 100 гајдаша из града Смољана које је окупио диригент Апостол Кисјов (1924-2007) осваја публику не само код нас, већ и у свету.
И дан данас када засвира „100 каба гајди“, време као да стаје. Можда не само због дивног извођења оркестра, него и због чињенице да су гајде један од најпрепознатљивијих инструмената у нашем фолклору. А каба гајде су симбол Родопа. Од свих других гајди оне се разликују по томе што је њихов звук нижи – бас звук.
Већ 6 деценија оркестар „100 каба гајди“ осваја прва места на Међународним фолклорним такмичењима. Није случајно што му је дато место у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.
У нашим данима 100 гајдаша одржава пробе у читалишту „Орфејеве шуме – 1870“ у Смољану. Завод за патенте му је издао Потврду о заштитном знаку.
Стари и млади у Родопима чувају вишевековну традицију „гајдања.“ Велику улогу у подстицању љубави деце према гајдама одиграо је руководилац основаног далеке 1956. године дечјег гајдашког оркестра из града Девина Емил Чолаков, који захваљујући својој посвећености наставља да међу младима у Девину промовише старе каба гајде.
Аутор: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: 100kabagaidi.com
На стадиону у добричком селу Браниште данас почиње једанаеста по реду хоротека – јединствена прослава народног плеса, фолклора и заједништва, коју ће обележити велико добруџанско коло и 50 метара дуга бугарска застава, дупло већа од прошлогодишње...
"Нова одећа је пола лепоте" - каже једна стара бугарска изрека. Оделу се и дан-данас придаје велики значај, али у овом прилогу биће речи о традиционалним бугарским ношњама. Старинске бугарске ношње су изузетно разноврсне и богате..
Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у годишњем календару Бугара . Велика..