Град Хисарја је познат као туристичка дестинација са вишевековном историјом и 22 минерална извора чија је лековитост била позната још у време Римског царства. Бугарски страни туристи посећују град у свим сезонама године, а разлог за то је пре свега његово природно богатство. Смештен у близини Средње горе и борове шуме, он има благу климу током целе године.
У четврти „Момина бања“ у Хисарји осећа се мирис борове шуме и извире један од најлековитијих извора. То је још у дубоку древност привукло људе. Познато је да је око минералних извора постојало насеље још пре V-IV миленијума пре Христа. У близини се налазе остаци римског купатила, који су пронађени 1935. године. Према археолозима, купатило је из IV века. Сва ова богата историја имала је свој одраз и на културу данашњих житеља Хисарје.
Чувар народних песама, игара и заната у четврти „Момина бања“ данас је читалиште „Никола Јонков Вапцаров – 1927 г“. Његов дугогодишњи председник је Маријана Николова-Валкова. Она није рођена у том граду, али је одмах по доласку овде остала очарана гласовима локалних певачица и њиховим мајсторством у плетењу корпица од сламе. Ставила је себи задатак да учини тако да о њиховом таленту сазна што више људи. Када не путују по земљи ради учешћа на фолклорним саборима, певачице Хисарје својим извођењима радују туристе који су у њихов град дошли да би видели Античке терме.
Оне су главни учесник традиционалног сабора који се сваке године 15. августа, на Успење Пресвете Богородице, одржава у четврти „Момина бања“. Ове године ће се због противепидемијских мера празник одржати само у локалном храму. Међутим, рад певачица се наставља и у летњим месецима – каже Маријана Николова-Валкова:
„Имамо пуно наступа. Група је снимила песме и за БНР, а то је и најважније, јер ће остати у тонском архиву за наредне генерације. Те песме су наше велико богатство. Од суседних места одликујемо се не смо по песмама. Ваља рећи да су и наше кукерске маске јединствене на територији целе општине. Оне нису страшне! Много су лепе, а израђују се од тканине. Украшавамо их перлицама и шљокицама. На исти начин украшавамо и ношње, чипку на марамама, наруквице. Заиста су наше народне ношње веома лепе. У читалишту се оне могу видети. Певачка група је основана 1955. године. Организујемо и радионице за децу.“
Читалиште четврти „Момина бања“ тренутно је смештено у металном павиљону, а има две сале и библиотеку. Тамо се чува 5 хиљада томова књига, намењених претежно ученицима, каже Маријана Николова-Валкова и објашњава:
„Долазе нам и деца из основне школе у Хисарји. Са њима израђујемо леп, традиционалан за нашу четврт накит. Користимо тзв. бугарску технику нанизавања перлица. За један појас потребно је 10-12 хиљада перлица! Сваки појас је посебан. Трудимо се да очувамо наше традиције и надамо се да ћемо у томе успети“.
Аутор: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива, Гергана Манчева, БГНЕС, Facebook/Guardianoftraditions
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..