Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бициклистички маратон Дунав Ултра – упознајте бугарско приобаље Дунава

Рута дуга преко 700 км повезује један од најсеверозападнијих делова земље код села Куделин са бугарским Црноморјем код села Дуранкулак

7
Фотографија: dunavultra.com

Осам година пошто је успостављена бициклистичка рута Дунав Ултра интересовање за њу је огромно. Разлог томе лежи у јединственој разноликости Дунавског подручја који је и даље terra incognita за масовни туризам. Крећући се рутом дуж обале Дунава љубитељи бициклизма уживају у правој авантури пуној сусрета са дивљом природом, историјом, обичајима и локалном кухињом. 


„Пре 8 година имали смо два ноћења, а овог лета, упркос ковид кризи, реализоваћемо преко 2.000 ноћења бициклиста који се крећу овом рутом,“ прогнозира Борис Бегамов, аутор пројекта Ултра Дунав и додаје:

Борис Бегамов
„Ове године смо разрадили мобилну апликацију Дунав Ултра која представља својеврсни водич који пружа информације о преко 350 партнера. У питању су различите врсте логистичких места, као што су места за смештај, локали, занимљиве знаменитости, бициклистички сервиси и препоручене стазе. Мобилна апликација Дунав Ултра је иновација која бициклисти или групи бициклиста омогућава да сами организују своје путовање и пређу целу руту или одређене деонице у периоду у години који им највише одговара.“

Подунавски регион је несумњиво једно од најсиромашнијих и најзаосталијих подручја код нас, али он крије неслућена богатства када је реч о људима у том крају и његовом историјском наслеђу. Штавише – путовање бугарским приобаљем може прерасти у непоновљив духовни доживљај. Из тог разлога га већина упоређује са путем Камино де Сантјаго у Шпанији (познат и као пут Светог Јакова), али у првим годинама пре него што се комерсијализовао и постао „замка за туристе.“ „Наше приобаље је егзотична дестинација за љубитеље пустоловина,“ каже Борис Бегамов.

А бициклистичка рута Дунав Ултра открива лепоту овог краја у пуном сјају.


Бициклисти посећују римски град Улпија ескус који је основан на ушћу реке Искар у Дунав у близини села Гиген крај града Плевена, северна Бугарска, брод „Радецки“ и уживају у лепим призорима природе и реке у граду Орјахову. Имају прилику да виде рушевине римског легионарског кампа Нове крај Свиштова, тврђаву Димум (I-IV в. пре Христа) у Белену и да се попну на Шишманову тврђаву у граду Никополу, а потом имају могућност и да предахну на градској плажи коју карактерише фин и ситан песак. Бициклисти обично посећују и музеје и цркве у том делу земље.


„Могу да пробају локална јела, рибљу чорбу која се у сваком месту спрема на другачији начин,“ каже Борис Бегамов и наставља: „Ту су и јела од рибе, реч је о различитим рецептима и природним даровима тог краја.“


Традиционално сваког лета ентузијасти из Бугарске, Румуније и других земаља учествују у бициклистичком маратону Дунав Ултра. Овогодишње осмо по реду издање почеће 3. септембра у Видину. Најмлађи учесници маратона покушаће да руту укупне дужине 700 км пређу за мање од 48 сати, док ће остали то урадити у оквиру 5 до 10 дана.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: dunavultra.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бугарске плаже спремне за летњу сезону

Рекордан број плажа на бугарском Црноморју, њих 23, добило је знак квалитета „Плава застава“, саопштио је Кирил Спасов из Удружења концесионара морских плажа. Он је додао да су плаже спремне да од 1. јуна дочекају туристе и да испуњавају све законске..

објављено 31.5.24. 08.47

Празник руже у Казанлак привукао многобројне туристе

За 121. издање Празника руже у Казанлаку влада велико интересовање, рекла је за БТА заменица градоначелника Сребра Касева. Туристичке агенције најавиле су посете група из целог света. За празничне дане 31. мај, 1. и 2. јуни смештајни капацитети у граду..

објављено 30.5.24. 11.34

У априлу су Бугари највише путовали на Балкан

У априлу је број путовања Бугара у иностранство износио 707,900 или за 4,9% више него у априлу 2023. године. Највише их је посетило Турску – 195.000, Грчку – 149.000, Румунију -58.300, Србију – 54.600, Немачку – 34.800, Северну Македонију – 32.500...

објављено 29.5.24. 11.59