„Белокаменица“ је назив фолклорног фестивала који се традиционално организује у селу Царевец, крај града Мездре, северозападна Бугарска. Бели камен који се вади у околини Мездре и који је надалеко познат по свом квалитету постао је симбол тог краја. Из тог разлога је и фестивал који се организује крајем августа добио име по њему. Овогодишње пето издање фестивала окупило је бројну публику и учеснике.
Подсетимо да је фестивал такмичарског карактера, учешће је бесплатно, а може да учествује свако ко жели, без старосних ограничења. Учесници се такмиче у категоријама: музички фолклор, плесни фолклор, обичаји, обреди. О припреми и одржавању овогодишњег фестивала испричала нам је гђа Маргарита Петкова, председник сеоске општине.
„Након једногодишње паузе због коронавируса људи су с нестрпљењем дочекали културне догађаје и манифестације које је општина организовала. За учешће на фестивалу пријавили су се многи аматерски састави из северозападне Бугарске, из наше општине и других крајева. Имали смо лепе тренутке. На тај начин промовишемо и најстарији занат у овом делу земље – вађење камена. Ове године су учествовале укупно 32 певачке групе, плесне формације, дуети и индивидуални извођачи.
Сви су се одлично представили и жирију је било тешко да одлучи ко иде даље. Додељене су и специјалне награде. Једна од специјалних награда припала је фолклорној групи из села Крапчене која је показала традиционалне крапченске ношње. Награду је освојила и фолклорна група „Радост“ из Враце, са уметничким руководиоцима Крстјом Стефановим и Љубомиром Гешовским. Доброј атмосфери допринели су и певачи Венцислав Пенев и Јури Крумов.“
Раније ове године су жене из села Царево које се аматерски баве фолклором учествовале на такмичењу Националног система „Живо људско благо“ Министарства културе. У саставу жирија били су стручњаци с Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије науке. Оне су представиле обичај кувања домаћег сапуна.
„Заслужили смо још једно признање, тако су награђени напори три жене које су својеврсни чувари традиције,“ наставља гђа Петкова. „Некада се у свакој кући кувао домаћи сапун. Свако домаћинство је чувало стоку и жене су од лоја правиле сапун. 2018. године смо на фестивалу показали како се спрема сапун што је изазвало велико интересовање гостију. То нас је охрабрило да учествујемо на такмичењу Министарства културе. Уписали су нас на листу „Живо људско благо,“ уручили су нам сведочанства и дипломе. Догодине, крајем марта и почетком априла, организоваћемо Фестивал сапуна.
Увек сам се трудила да сачувамо танку нит која повезује традицију и нове генерације. Морамо сачувати везу са прошлошћу јер је управо у таквим и сличним обичајима скривена наша суштина. Драго ми је што расте број људи који то цене. Оптимиста сам да ће се млади нараштај вратити старим и заборављеним традицијама и фолклору наших предака,“ рекла је Маргарита Петкова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook /@s.Tsarevets, БНР - Видин
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али..