Ове године Национална школа за фолклорну уметност у родопском сеоцету Широка лака прославља свој 50. рођендан. Школа у којој деца уче народно певање, традиционалне бугарске инструменте и игре афирмисала се као центар за припрему будућих професионалаца на фолклорној сцени. Школски хор, оркестар, плесна трупа, камерне формације и изворне фолклорне групе развијају у талентованим ученицима сценско понашање, а уз то им дају могућност за будућу професионалну реализацију и конкурентност на такмичењима у земљи и иностранству.
Специјализована и опште-образовна настава изграђује вештине за трагање и проналажење непознатих фолклорних корена, њихово проучавање и извођење. Афирмацији и угледу школе су током година својим радом допринели многи професори.
„Главна идеја је да се промовише и сачува фолклорно богатство различитих крајева Бугарске,“ каже Стојанка Тенова, директор Националне школе за фолклорну уметност у селу Широка лака. „Пре 50 година је у тзв. Долини клепетуша, како још зову Широку лаку, основана Средња школа за народне инструменте и певање. Школа која је своја врата отворила 1971. године није располагала својом материјалном базом, а рачунала је само на ентузијазам неколико људи. Први пријемни испит одржан је 5. септембра 1971. године. Кандидате су оцењивали проф. Парашкев Хаџијев, проф. Манол Тодоров и проф. Асен Дијамандијев. Школа је убрзо након тога постала једна од најугледнијих музичко-образовних установа у земљи и почела је да привлачи децу из свих делова земље. На почетку су наши ученици црпели знање и учили од легендарних родопских гајдаша Дафа Трендафилова и Михаила Калфова, као и од осталих професора.“
Ове године је одржано треће издање Фолклорног фестивала „Широка лака пева, свира и игра“ који талентованим ученицима пружа прилику да се представе на сцени.
„Школска 2021/22. година протиче у знаку јубилеја. У пролеће – 7. маја, планирамо одржавање празничног концерта. Поносни смо на наше бивше ученике који су се остварили у земљи и иностранству. Неки од њих су солисти фолклорних ансамбала, универзитетски професори, педагози који припремају будуће кандидате. Пре 35 година сам сама изабрала да дођем у ову школу, чији сам директор већ 25 година. Задовољна сам јер ме инспирише све што се ради у школи. Сваки дан прекорачим њен праг са радошћу. Срећна сам и поносна што радим са екипом коју чине трудољубиви, талентовани и посвећени људи,“ каже Стојанка Тенова.
Од гђе Тенове смо сазнали да су током 50 година школу завршила укупно 1.342 ученика, смер: народно певање, народни инструменти и игре, а сведочанство о стручној оспособљености добило је 389 ученика.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook/nufi.shiroka.lukka
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за..