„Докле ћемо чекати? Докле, докле, докле…

Господе, дај Бугарској пут, светлост и слободу!“

Ово се пева у песми „Молитва за Бугарску“ која је створена после 10. новембра 1989. године, када је почела транзиција наше земље на демократију. 90. година минулог века певали су је на трговима, на протестима и окупљањима, заједно са другим песмама за које данас кажемо да су „песме протеста“. Постепено су оне постале и „песме транзиције“, јер је током година било више повода да се опет певају. Многе од тих песама и данас звуче актуелно. У њима се пева о сиромаштву, социјалној неједнакости, жељи за бољим животом и, наравно, о слободи у свим њеним облицима. Актуелно звучи и „Молитва за Бугарску“ – посебно у време надолазеће економске кризе, несигурности и предстојећих избора.

Музику је написао Стефан Димитров, а текст – Мирјана Башева.

Певају Васил Најденов и Богдана Карадочева.

О музици и музичарима с почетка транзиције Бугарске на демократију ближе информације можете наћи ОВДЕ. 

Превела: Албена Џерманова