Последњих триседесет година у Бугарској расте популација мрког медведа. Раст бројности звери коју је доскоро било права реткост видети задао је главобоље људима који живе у планинским и брдским подручјима, а и самим медведима јер је за живот једног мрког медведа потребна велика површина станишта – најмање 250 квадратних километара. Према експертима, климатске промене и топле јесени главни су разлог да медведи у зимски сан утону у децембру. Током зимских месеци они теже налазе храну у шуми због чега су и напади медведа који силазе у планинска села све учесталији. Расте и број упада медведа у пчелињаке. Један од последњих случајева догодио се у Парку природе „Витоша“ који је удаљен 15 км од Софије.
„Потребно је предузети одговарјуће мере како бисмо заштитили и људе и животиње,“ каже Дамјан Дамјанов, директор Југозападног јавног предузећа. „Нико се не противи томе да медвед у Бугарској ужива статус заштићене врсте, али то не сме бити на рачун здравља и мира људи. Сваки медвед има своју територију коју напушта само ако не нађе довољно хране. Тада он креће да тражи храну и нову територију, тако силази и у ниже и урбанизоване делове планине. Као пример ћу вам навести Парк природе „Витоша“ који се простире на површини од око 27.000 ха у којем тренутно живи 17-18 медведа.“
Како би удаљили звери од урбанизованих подручја, шумари остављају храну за мечке у вишим деловима планине, каже Дамјан Дамјанов. Али њихови напори су били недовољни. Главни разлог атипичног понашања мрког медведа је његова бројност. Али за сада нема тачних података о популацији мрког медведа у нашој земљи јер нико није спровео теренско истраживање. У Бугарској је мркви медвед заштићеном врстом проглашен 1993. године након што им је током осамдесетих година минулог века популација знатно смањена у планинским крајевима земље. У последње три деценије је број медведа порастао три до четири пута. Према званичним мониторинг извештајима државних институција, тренутно у Буграској живи око 800 медведа, а према еколошким организацијама – око 650.
Шта још треба урадити, питали смо инжењера Дамјана Дамјанова:
„Још пре две године смо министру пољопривреде предложили да се одвоје средства за потребна истраживања мрког медведа - да се сакупе узорци длаке мрког медведа на основу којих се може утврдити бројност медведа у Бугарској. То ће нам помоћи у изради националног плана за управљање и регулацију популације мрког медведа. Сличне проблеме имају и колеге у Словачкој и Словенији, са којима смо размотрили могућност међународне сарадње у потрази за заједничким решењем које бисмо представили ЕК и организацијама за заштиту природе. Хрватска је, на пример, проблем решила тако што је спровела слично истраживање и увела регулисано коришћење популације.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: park-vitosha.org
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за..
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови..
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију..