У другом кругу председничких избора гласало је тек 30,3% грађана са правом гласа. Румен Радев, који је према првим проценама резултата на основу излазних анкета победник председничких избора, слабу мотивацију грађана образложио је умором: „Људи су уморни од избора, од пандемије, уморни су од манипулација и изрежираних скандала. А то што смо убедљиво водили после првог круга председничких избора 14. новембра, умирило је људе.“
Бугари су престали да верују да има смисла гласати, рекао је у интервјуу БНР стручњак за рекламу Радослав Бимбалов. По његовим речима,“пасивност бирача којој смо били сведоци 21. новембра указује на одсуство жеље грађана да искористе право да изразе своје мишљење када су у питању процеси у врху државе. Ово је горки закључак који морамо извући као друштво.“
Сваки нови избор значи слабију излазност, а слична ситуација доводи у питање легитимитет власти, сматрају посматрачи. Разлога за то има пуно – од тога да недостаје озбиљан залог у другом кругу избора па све до „инфлације“ лидера и одсуства поверења бирача у политичаре.
Према психологу Михајлини Абрашевој, ово је озбиљан проблем, јер „без обзира на то ко ће доћи на чело државе, он неће уживати снажну друштвену подршку. Јер једна је ствар када те подржавају милиони, а друго је када су хиљаде у питању. И одговорност и осећај значајности и самопоуздање и оцена других – све је смањено и губи на важности, ако је излазност слаба. Државник који крене с ниских позиција лако прелази границе, чак и оне личне, лако може да склизне у ауторитарно управљање земљом и постане неконтролисан.“ Досада, а не умор је главни разлог слабог одзива бирача, сматра Абрашева.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..