Рођена је 2. децембра 1901. године у Хаскову. Показивала је посебно интересовање за музику, али на самом почетку није наилазила на подршку свог оца. Међутим, он је једног дана затекао своју малу ћерку како свира мелодије на виолини свог брата и почео је да је сам подучава свирању виолине. Први концерт пред публиком Недјалка Симеонова је имала још као дете, а на прву турнеју /по САД/ кренула је када је имала свега 12 година. У Америци је остварила велики успех, за њу су говорили да је чудо од детета, публика ју је награђивала бурним аплаузима, штампа је одушевљено писала о њој, а новац који је зарађивала од концерата је њеним родитељима помогао да је пошаљу на школовање код познатих педагога у Дрезден.  Вратила се у Бугарску, наступала је на концертима, имала је и турнеје у иностранству. Све то звучи као сјајан професионални пут „велике звезде“, каква је она у ствари и била. Нажалост, њено школовање и њена сценска каријера се развијају у време сложених политичких односа између европских земаља, два светска рата и тешких догађаја на личном плану. У 16. години живота изгубила је своју прву љубав. Уследили су неуспешни бракови, губитак детета. Наилазила је на неразумевање неких својих бугарских колега, чак је понекад осећала њихову завист. Остала јој је само музика. Музика је била та која даје смисао њеном животу и снагу да настави даље, без обзира на све.

Срећом, више је било оних који оцењују њен изванредан, неземаљски таленат. У тонском архиву БНР чувају се сећања на Недјалку Симеонову познатих у оно време музичара. Диригент Асен Најденов прича о снимцима Првог виолинског концерта Панча Владигерова у Лајпцигу, које су 50. година минулог века радили са Гевандхаус оркестром. По његовим речима, њено највеће богатство су њен тон, њена виртуозност и музикалност. Недјалка Симеонова је и први концертмајстор Радијског оркестра који је основан 40. година прошлог века. Члан жирија био је и  проф. Димитар Сагајев, који се сећа: 

„Године 1947. су одлучили да се оснује Радијски оркестар. У оно време више није могао да постоји Царски оркестар, основан 1936. године.  „Сместили су га“ на Радију. Пробе је одржавао у великом салону. Решили смо да организујемо конкурс за невелики оркестар Радија. У жирију су били музичари квартета „Аврамов“, ја, као руководилац Дирекције  за уметничку музику Бугарског националног радија и др. Први концертмајстор била је Недјалка Симеонова. Исте године сам за њу написао сонату за виолину и клавир коју је она извела фантастично. Пробе смо одржавали у кући нашег истакнутог виолинисте Васила Чернаева, који се све време дивио Недјалки. У једној од пауза питао сам га хоће ли и он извести моју сонату, а одговор је био: После овог њеног извођена, не бих никако!“

За Недјалку Симеонову  проф. Леон Суружон каже да је она „можда прва бугарска виолинисткиња која је као извођач постигла највиши ниво типичан у оно време за Запад“.

Сећања на породицу и живот наше велике виолинисткиње садржи и „Аутобиографија једног џезера“ њеног сина Димитра Симеонова – познатог саксофонисте, композитора, вође различитих формација.

За посебне заслуге Недјалки Симеоновој је додељен и низ државних одликовања. У њеном родном граду одржава се Међународно такмичење виолиниста по њеном имену.

Превела: Албена Џерманова