Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Живимо у свету у коме сваки наш покрет генерише податке

Дошао тренутак да се радујемо својој најдрагоценијој способности – стварању

Фотографија: архива

Љубав према игри траје још из раног детињства. Улазимо у улогу родитеља, градимо зграде, путеве, мостове, стварамо имагинарне заједнице и просторе. Кроз игру дете спознаје и разуме свет у коме живи.

Примена методе игре у управљању међуљудским односима је све учесталија у области економије, пословања и маркетинга, у владином и невладином сектору. У ствари, тзв. гејмификација није ништа ново, тврди Алексеј Потебња, маркетинг менаџер у интерактивном центру за науку и технологије „ТехноМеџикЛенд“ и професор на Катедри за пословну администрацију и управљање Софијског универзитета „Свети Климент Охридски.“

„Гејмификација је добро познати модел хомо луденс (човек који се игра). Ово је модел човека проналазача кога води знатижеља и који увек тежи да буде први. Ми се играмо, такмичимо се и на крају добијамо награду,“ рекао је Потебња.

Игра нам помаже да наше мишљење пређе границе послова којима се бавимо трансформишући их у нове професије које још немају имена. Тако, рецимо, помоћу иновативних приступа бројке оживљавају – „у добром смислу,“ подвукао је Алексеј Потебња.

Алексеј Потебња

„Живимо у свету у коме сваки наш покрет генерише податке. Испоставило се да располажемо огромним обимом информација које не знамо како да обрадимо и складиштимо, дакле, и за то ће бити потребни људи. Већину данас забрињава употреба вештачке интелигенције, плаше се да ће их роботи заменити. У ствари, највећа предност робота је то што они не осећају умор, стално раде и нису нестрпљиви. Дакле, крајње је време да људи почну да уживају у можда најдрагоценијем квалитету човека, наиме – у способности да ствара,“ рекао је Алексеј Потебња.

Постојање велике количине информација често отежава процену ваљаности различитих извора информисаности, а то резултира ширењем лажних вести, каже Алексеј Потебња и као пример наводи тзв. инфодемију лажних вести о коронавирусу. Из тог разлога, потребни су људи који ће се професионално бавити растеривањем страха од даљег развоја технологија.

„Ови страхови нису основани, осим тога једна измена нормативног оквира за заштиту личних података у ЕУ натерала нас је да се замислимо и запитамо какве информације остављамо за собом и да ли је у питању добровољан чин,“ каже Алексеј Потебња и додаје: „У нашој епохи једна од најлепших ствари јесте да нам све што радимо доноси неки посебан доживљај.“

Дигитални канали су један од начина да се доспе до наших сународника у иностранству.

„Припадници бугарске дијаспоре имају јединствену прилику да буду где год пожеле. Ја не мислим да су ти људи далеко од нас јер захваљујући дигиталном простору они активно учествују у нашем животу. А то је могуће јер се ради на освајању нових видика знања о инфомационим системима заснованим на дигиталном свету,“ каже Потебња.

А како бисмо се снашли у том свету, важно је да учење никад не престаје. „Свет је огроман извор изненађења и лепих ствари и ако не покушамо да их пронађемо, ако их не проучимо, немогуће је да их проживимо. Или, неће се догодити магија звана живот,“ убеђен је Алексеј Потебња.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: архивd, Facebook /Алексей Потебня


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25