Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Хлеб празнични, хлеб насушни…

Фотографија: архива

За Бадње вече се спрема посна трпеза и чесница у коју се ставља новчић, а за Божић – јела са месом, краваји… Припреме за празничну трпезу су код нас чак и у доба брзе хране и наруџбе хране из ресторана биле и остале неизоставан и битан део празника. Велик је број бугарских породица које и данас љубоморно чувају локалне обреде и обичаје и које саме спремају јела и обредни хлеб за празничну трпезу.

Хлеб – обредни или обични, одувек је заузимао битно место у животу Бугара. Зато не треба да нас чуди што хлеб има централно место у скоро свим обредима.

Обредни хлеб се меси од најбољег и најбелијег брашна. У прошлости су још за време жетве жене одвајале крупније класје, затим су очишћено и добро опрано зрно пшенице стављале у текстилне врећице. Вода која се користи за мешење хлеба је такође посебна – у питању је тзв. „млчана вода“ коју су девојке донеле чутећи, она је неначета и нетакнута. Жене које месе обредни хлеб облаче свечану одећу. Брашно се пресејава три пута, жене изводе ритуалне песме, али најбитније је да им мисли буду чисте. Хлеб је постан.

За Бадње вече се обично припрема неколико врста хлеба који имају различиту улогу у обичајима везаним за тај празник. Најбитнија је погача звана боговица. Оне се, као што је карактеристично за све обредне погаче, приносе Богу и кући као бескрвна жртва. У средини боговице се налази најважнији украс који представља печат четвртастог или округлог облика (печат-просфорник) са крстом у средини.

Справљају се и погаче које се посвећују пољу, животињама, кући и покућству… Обавезни украси на њима су: овчар и стадо, волови и орач. У појединим местима се спрема хлеб у облику бурета, а намењен је онима који копају виноград.

За Божићну трпезу као и за празнике који следе дозвољено је да се за припрему обредног хлеба користе и намирнице животињског порекла – маслац, млеко и сл.

И данас коледаре који обилазе куће у ноћи пред Рождество Христово дарују кравајима. Некада су ове краваје правиле девојке како би их поклониле својим изабраницима.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Три дана, шест бина и преко 7.000 учесника – Копривштица окупља најбоље фолклорне аматере Бугарске

Срце и ритам бугарског духа – овако метафорички можемо описати Национални сабор народног стваралаштва. По традицији, од већ далеке 1965. г, сабор се одржава једном у пет година, првог викенда у августу, у Копривштици. Овогодишње, XIII по реду..

објављено 8.8.25. 11.45

Преко 400 извођача пријавило се за учешће на Фолклорном фестивалу "Варненско лето"

На 33. Међународном фолклорном фестивалу "Варненско лето" наступиће преко 400 извођача. Музички форум посвећен пријатељству одржаће се од данас, 30. јула, до 2. августа. Публика у нашем приморском граду ће имати прилику да у Летњем позоришту погледа 4..

објављено 30.7.25. 08.05

Фестивал „Искре из прошлости“ окупља 85 фолклорних група у Априлцима

Укупно 85 фолклорних група из целе земље окупиће се на фестивалу „Искре из прошлости“ у планинском граду Априлци 26. и 27. јула. Програм ће се одвијати на отвореној сцени на Тргу Априлског устанка, јавља БТА. Учествоваће музичке и плесне групе из..

објављено 25.7.25. 18.15