Период пандемије Covid-19 и њен утицај на наш живот вероватно ће се изучавати у уџбеницима, али за сада је вирус још увек међу нама, а Бугарска се припрема за појаву варијанте Омикрон. Међутим, криза коронавируса има не само здравствени, већ и економски аспект и управо то забрињава пословне кругове и потрошаче. О томе сведоче и резултати анкете коју је у периоду од 8. новембра до 8. децембра спровела Бугарска привредна комора. Према њима, бугарски пословни кругови не познају добро Национални план за опоравак и одрживост и Европски зелени договор – два документа, која су неминовно везана за будуће правце економског развоја.

„Преко 56% анкетираних није упознато са садржајем та два документа – каже заменик председника Бугарске привредне коморе Станислав Попдончев. – Нешто изнад 1/3 упознато је делимично а само 7% изјављује да познаје њихов садржај. Сличан одговор добили смо и на питање да ли и у којој мери неки од пројеката укључених у Национални план за опоравак и одрживост може помоћи њиховом пословању.“

Финансирање у оквиру Националног плана за опоравак и одрживост и Европског зеленог договора за сада није доступно пословним круговима у Бугарској. Разлог за то је драстично кашњење са подношењем Националног плана Европској комисији.

„Тек ће се исправљати грешке у нашем плану, а за то имамо на располагању два месеца, након чега ће уследити нова провера од стране Европске комисије – објаснила је у интервјуу Радио Бугарској финансијски експерт Мика Зајкова. – Прву траншу очекиваних 13 милијарди евра реално можемо добити после августа месеца.“

Када је реч о стању бугарске привреде у 2021. години, мора се рећи да забрињава и смањење директних страних инвестиција. Према подацима Бугарске народне банке за период јануар-октобар, оне износе 1,144 млрд евра, што је за 50,7% мање у односу на исти период прошле године (2,322 млрд евра).

Рекордно поскупљење електричне енергије је други ударац који је задесио пословне кругове у години на измаку, а отуда и све грађане који свакодневно осећају негативан ефекат. Због раста цене струје на енергетској берзи бизнис ће добити финансијску подршку како за децембар, тако и за прва три месеца 2022. године, саопштио је министар енергетике Александар Николов. Фирмама које имају закључене уговоре о куповини струје са базном ценом од бар 185 лева (95 евра) по мегаватчасу, биће исплаћено 75% разлике између прогнозиране и берзанске цене електричне енергије, али највише 30% реалне цене.

„Због веома високих цена енергената око 62% произвођача је приморано да повећа цене својих производа – наводи председник Бугарске привредне коморе Добри Митрев. – Раст цена осећамо сви а најчешће за њега кривимо трговце. Међутим, прави „кривац“ је цена електричне енергије.“

У овој ситуацији новоизабрани парламент није дуго чекао и ставио је мораторијум на цене електричне енергије, топлотне енергије и воде који ће остати на снази до 31. марта 2022. године. Министар економије Корнелија Нинова је подржала „зауздавање“ цена рекавши да би то требало да помогне домаћинствима, али је упутила апел и да се размисли о подршци привредним субјектима који ће трпети губитке. А до краја марта морају се предузети и неки важни кораци.

„Уз помоћ енергетских и економских експерата морамо израдити Стратегију развоја енергетике – каже Мика Зајкова. – Веома је потребно преиспитивање модела наше привреде како би се новац ефикасно улагао у циљу стварања производа и услуга са високом додатом вредношћу. Ако не успемо да обновимо привреду нећемо моћи да напредујемо.“

2022. година неће бити лака, прогнозира Мика Зајкова. Усвајање потпуно новог државног буџета, ради решавања важних проблема са социјалног и фискалног аспекта, хитан избор новог руководства Бугарске народне банке и добро осмишљена реформа пензионог система само су део изазова са којима ће се суочити владајућа коалиција.

Превела: Албена Џерманова