Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Зимска бајка о кукерима, чаушима и о томе како се традиција преноси с оца на ћерку

Фотографија: Иво Данчев

Они су одевени у коже чија тежина износи око 30-40 кг, на глави имају језиве маске, а понекад и показују своје лице. На фотографијама их видимо у њиховој свакодневици, у природи – горе, у планини. Ти људи чувају и негују бугарску традицију игара под маскама, то су јунаци Ива Данчева. „Последње три године ја сам опседнут темом маски и кукера“ – каже фотограф  који и даље обилази Бугарску у трагању за живописним ликовима за свој пројекат „Чувари“ („Пазители“).

„Велики утицај на мене су оставили митови, легенде и бајке. Волео сам такве књиге у свом детињству. Зато сада тежим да преко својих фотографија створим осећај бајке, осећај чаробног света…  Кукери и сурвакари, скривени иза својих маски постају посредници између нашег света и света мистичних духова, обезбеђујући људима благостање“, прича фотограф Иво Данчев.

У јануару 2021. године његова фотографија чауша из околине Разлога се нашла на насловној страни часописа National Geographic. 

Сада Иво посвећује посебну пажњу вези кукера са сточарством. А она је веома стара и снажна!


Велики део учесника у тим обредним играма и данас се баве сточарством, а од коже животиња израђују своје костиме. Дужина длаке старог јарца може достићи 1 метар, а цена квалитетног костима може бити и 20.000 лева (10.000 евра), каже Иво Данчев. Док је трагао за јунацима свог пројекта, упознао је Радија и Ивану. 


Отац и његова мала ћерка настављају традицију чауша – група које изводе игре под маскама у околини града Разлога. Ивана је имала тек 4 године када ју је отац обукао у коже и она је постала чауш. Отада не пропушта учешће у кукерским играма. Сања да једног дана постане први чауш. Једног мразовитог зимског дана Иво Данчев је посетио њихову фарму, ушушкану између снежних гребена Риле и Пирина. „Идеја фото-сесије је била да прикажем везу између генерација и преношење обичаја с колена на колено“, наводи Иво и наставља:

Ради и Ивана у њиховоj фарми
Веза између Радија и његове ћерке Иване је веома снажна, њихова љубав је веома лепа!  Они у себи носе посебну енергију – ону коју имају прави чувари традиција. И нису једини код нас! Много је родитеља и деце у Бугарској  који настављају традицију и то је дивно!  У овој причи имамо још једног јунака – старог јарца. Често кукери своје костиме праве од коже јарца. Али се тај јарац спријатељио са малом Иваном и она је одлучила да ће он остати са њима и рекла је то оцу. Тако је јарац имао срећу те је учествовао у нашој фото-сесији“, прича Иво.


Период у којем Иво Данчев ради своје фотографије поклапа се са периодом кукерских фестивала који почињу 1. јануара а завршавају се средином марта. На тим фестивалима он проналази занимљиве ликове и тако обогаћује свој пројекат „Чувари“. Рекао нам је да ће првог дана нове 2022. године бити у Разлогу на карнавалу „Старчевата“, да би сликао чауше. Део тих фотографија ће бити објављен у албуму који он припрема вођен жељом да у свету промовише бугарску традицију игара под маскама.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Иво Данчев



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..

објављено 20.12.24. 09.45

Божићне бајке од стакла или како оживљава једна помало заборављена традиција

Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..

објављено 18.12.24. 11.15
Фотографија: Читалище „Искра 1898“ - Борово

Тајне беле алве: Традиционални рецепт који чува дух старих обичаја

Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...

објављено 2.12.24. 12.05