Историјски музеј у Чипровцима, граду у северозападној Бугарској који због своје традиције ћилимарства важи за некрунисану престоницу ручно тканих ћилима, добио је на поклон драгоцене комаде. Дародавци Тимоти и Пенелопе Хејс из САД, који колекционишу и проучавају старе ћилиме рађене на подручју Балкана, поклонили су Музеју несвакидашње примерке ове уметности које су откупили од приватних колекционара. Пар је случајно пронашао старе ћилиме у антикварници у Бечу – један ћилим типа „Гарибалда“ (назван тако по врсти кратке горње одеће) је из 18. века, а други је саткала муслиманка из Лудогорја (североисточне Бугарске). Ова два ћилима су тренутно најстарији предмети у збирци музеја.
У 18. веку су ткаље у Чипровцима и околним селима Копиловци и Железна годишње израђивале по 8.000 молитвених ћилима (мираба) за потребе турске војске. „Пуно смо тражили како бисмо показали и тај тип ћилима. Некада су у граду ткани и ћилими за храмове – православну и католичку цркву, за синагоге и џамије. Ћилими који су красили богомоље рађени су другачијом техником и могли би да послуже за даља истраживања,“ рекла је за БНТ др Анита Комитска, директор Историјског музеја у Чипровцима.
Више о богатству и ћилимарској традицији града Чипровци можете да прочитате ОВДЕ.
Фотографиjе: museology.bg, архива
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..