Rewilding (ривајлдинг) је обнављање ритмова у природи на природан начин. Један од начина да природи помогнемо да се сама побрине за себе јесте враћање одавно несталих врста на њихова природна станишта.  Успешан пример у том погледу су источни Родопи. Тамо је процес покренут пре десетак година и резултати су већ видљиви. 

„Овај део Бугарске сматра се једном од најдивљих места у целој Европи у погледу природе. Упркос томе, последњих стотинак година са овог подручја су нестале кључне животиње. Наш посао је да их поново вратимо тамо“ – каже Нели Најденова из фондације „Дивљи Родопи“, која је део европске мреже Rewilding Europe. Преко увоза парова из иностранства у источне Родопе су поново враћени обични јелен, јелен лопатар, дивљи коњи и зуброви. 

Али зашто управо ове животиње?

„Сви биљоједи одржавају типичан за источне Родопе мозаичан пејзаж. Захваљујући њему посматрамо ово невероватно богатство врста. Јер ако нема биљоједа, нестаће текуница, корњача, па чак и орхидеја које рачунају на ниско растиње. У природи је све међусобно повезано. Ако нека врста нестане, нестају и друге“ – каже Нели Најденова.

Године 2011. из Холандије је увезено неколико парова дивљих коња – тарпана. Настанили су их у околини родопског села Сбор. Седам месеци касније појавили су се и младунци. Данас у рејону вештачког језера Студен кладенец живи око 100 представника ове древне врсте дивљих коња.

• Кроз стицање статуса „дивљих животиња“ бугарско-холандски пројекат покушава да обнови популацију дивљих коња у Родопима

Кроз стицање статуса „дивљих животиња“ бугарско-холандски пројекат покушава да обнови популацију дивљих коња у Родопима

А шта рећи о зубровима – тзв. европским бизонима? То је највећи биљојед на Старом континенту и кључна врста за отворене шумске екосистеме. „Нажалост, зуброви су нестали са територије Бугарске још у средњовековљу“ – наставља Нели Најденова. Зато су пре 9 година из Слободне државе Тирингије заштитници природе увезли прве јединке европског бизона.

„Тренутно на територији источних Родопа станује 12 зуброва. Ове године желимо да их има више. Имамо зуброве из Мађарске и Немачке. У току су преговори о зубровима из Пољске. Трудимо се да постоји и  генетска разноврсност, што је веома важно. Волели бисмо да будемо у прилици да се похвалимо и првим бебицама. Скоро сваке године имамо принову“ – не скрива свој понос Нели Најденова.

• Зуброви се вратили у источне Родопе

Заштитници природе из фондације „Дивљи Родопи“ раде и на враћању црног лешинара. „Водимо преговоре са једном организацијом у Шпанији. Могуће је да већ у фебруару имамо неколико парова“, наводи  Нели. Ова врста је одавно нестала у овом делу планине, а најближа колонија гнезди на територији суседне Грчке. Будуће јединке ће бити насељене на подручју села Маџарово. У међувремену су им биљоједи „спремили терен“.

У последње време расте интересовање љубитеља авантура и фотографа за источне Родопе, који одлазе тамо да би посматрали дивље животиње у њиховој природној средини. С тим у вези у околини села Маџарово и језера Студен кладенец се налази 14 склоништа за посматрање и фотографисање дивље природе. Заштитници природе, међутим, саветују свим љубитељима дивље природе, да пре него  што дођу ту, ангажују искусног пратиоца, јер иако су враћене у природу, ове животиње понекад знају да буду опасне.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Венета Николова, Радио Крџали, rewilding-rhodopes.com