Од почетка године је премијер Бугарске Кирил Петков посетио две балканске земље. Након посете Скопљу 18. јануара, сада, 8. фебруара он је боравио у посети Београду. Тај фокус нове владе Бугарске на суседним земљама у региону се може схватати као израз жеље наше земље да покуша да поврати водећу улогу по питању евроинтеграција Западног Балкана.

„То је покушај да Бугарска обнови кредибилитет који је стекла за време председавања Саветом ЕУ 2018. године, да поново буде активан партнер ЕУ у региону и својеврсан трансмитер европских порука. Знате да је наш регион у веома сложеној ситуацији због неколико критичних тачака у њему па из тог разлога Бугарска има пуну шансу и могућности да поново буде озбиљан актер, заједно са Хрватском, Грчком и Румунијом“ – истакао је у интервјуу БНТ новинар и аналитичар политика на Балкану Николај Крстев.

Премијер Петков је своје домаћине уверио у бугарску подршку европској интеграцији Србије на чијем је путу неколико камена спотицања. „Несумњиво то су Косово, регионална безбедност, Босна и Херцеговина, а ту треба навести и пад поверења у ЕУ“, навео је Кръстев.

Енергетика и транспортна повезаност су две важне теме на дневном реду односа између Бугарске и Србије.  „Што је боље Бугарска повезана са земљама Западног Балкана то је њена шанса да буде озбиљнији елемент у регионалној безбедности и географији већа“, категоричан је аналитичар.  

У циљу постизања енергетске стабилности и независности, Бугарска и Србија ће уложити напоре на повезивању обима потрошње природног гаса како би постојала могућност да заједно преговарају  о повољнијим ценама, постало је јасно након одржаних састанака између бугарске делегације и домаћина у Београду. 

• Петков предложио стварање јединственог гасног тржишта за Бугарску, Србију, Северну Македонију и Грчку

Сарадња у области енергетике била је главна тема састанка премијера Кирила Петкова са српским председником Александром Вучићем.  

„Размотрили смо економска питања од заједничког интереса“, казао је Вучић после састанка. По његовим речима, гасовод „Балкански ток“ је од кључног значаја за сарадњу и развој у региону.  Гасни интерконектор Ниш-Димитровград-Бугарска ће гарантовати снабдевање гасом и допринеће диверсификацији енергетских извора. Петков и Вучић су истакли да ће изградња гасних веза између Бугарске и Грчке и између Бугарске и Србије допринети већој енергетској стабилности региона.

Када  говоримо о бугарској политици према Србији, у први план долазе и  проблеми бугарске мањине тамо, која је сконцентрисана у прилично економски заосталом подручју на територији нашег западног суседа, у близини бугарско-српске границе. Након разговора двоје премијера је постало јасно  да ће они одржавати директну везу о проблемима Бугара у Србији. Да ли ће директна телефонска веза бити довољна?

„Добро је што се разговара о нашој националној мањини – истакао је у интервјуу БНР Николај Коев, дугогодишњи дописник БТА из Београда. По његовим речима, политика према нашим сународницима тамо пулсира, постоје периоди напретка и периоди заостајања: – Али гледано у целини, овај регион Србије у којем живе етнички Бугари је економски и социјално прилично запуштен. Веома озбиљан је и демографски проблем, али за то није крива само српска страна која је раније дуго деградирала ово подручје. У последње време се запажа извесан напредак, присуство реалније и корисније политике према тамошњим Бугарима. Али крива је и бугарска страна. Недостаје сврсисходна политика заштите права Бугара тамо, политика за координацију активности са српском страном која, истини за вољу, показује спремност да утиче на живот мањина“.

Извор: интервјуи Дијане Јанкулове, програм „Хоризонт“ БНР и Јоане Левијеве-Сојер, БНТ

Саставила: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, архива