Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Песме и легенде посвећене народном празнику у част Светог Харалампија

Фотографија: БГНЕС

10. фебруара Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог Харалампија који је за време прогона хришћана у 3. веку умро мученичком смрћу.

Према житију, светац је рођен око 85. године, а умро је 198. године. По црквеном предању, војници су Харалампију живом одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери. Пре него што су небески анђели узели његову душу у своје руке, свети старац се помолио Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење и да им умножи земаљске плодове. Стога Великомученик Харалампије важи за једног од светаца чудотворних исцелитеља, као што су Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон, Свети Трифун и др. Верује се да су његове мошти чудотворне и исцељују болесне, а мали прст светитеља чува се у храму Светих Седмочисленика у центру Софије.

У бугарској традиционалној култури се светац, још познат и као Хараламби или Аралан бег, слави као господар свих болести, а посебно најстрашније међу њима – куге, а исто тако и као заштитник пчелара.

Дан на који се слави успомена на Светог Харалампија је у народу познат и као Чуминдан. Свети Харалампије је један од светаца који уживају велико поштовање у бугарском народу. На тај дан жене нису ништа радиле, али су зато месиле и делиле обредне погаче премазане медом – омиљеном храном куге. У неким местима се и данас на дан Светог Харалампија у цркви освештава мед којим се премаже погача коју потом деле за здравље, а комад ње се чува „за лек.“


Пчелари на тај дан такође односе нешто меда у цркву како би га свештеник освештао јер је Свети Харалампије, такорећи, зимски заштитник пчелара, а летњи је Свети Прокопије. У новије доба удружења пчелара у земљи славе 10. фебруар као свој празник, а најбољој пчеларки додељују титулу „Пчела царица.“

Више о обичајима и веровањима који се везују за тај празник можете да сазнате из нашег прилога „Здравља, живота и лепог времена никад доста“.

Припремила: Албена Безовска

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Игре, битке и атракције – фестивал антике „Нике игра и победа“ код Великог Трнова

У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..

објављено 24.5.24. 13.10

Кулинарски празник окупља мајсторе из Србије, Румуније и Бугарске у селу Антимово

Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..

објављено 4.5.24. 07.45

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35