После ослобођења од османске владавине захвални бугарски народ је подигао неколико стотина споменика у знак сећања на херојство и самопожртвовање на хиљаде војника погинулих за нашу слободу.
Први монумент
Споменик руским ослободиоцима,који је посвећен победи код Пловдива у јануару 1878. године, је подигнут у Граду на седам брежуљака у септембру 1881. године. Он је из серије укупно 11 споменика познатих као „Споменици победе“ који су, према типском пројекту истанбулског архитекте Вокара у Бугарској подигнути на местима на којима су вођене најкрвавије битке у Руско-турском рату (1877-1878). Камени монументи имају пирамидалну структуру са крстом на врху. Високи су око 11 метара, а на њиховом лицу се налази мермерни украс који укључује руски грб, штит и војни оклоп, Георгијевски крст и плоче са натписима и називима војних формација које су учествовале у биткама.
Највеличанственији
То је Споменик Цару Ослободиоцу у Софији (испред зграде Народног собрања) подигнут у знак захвалности бугарског народа руском народу и цару Александру II. За његову изградњу је 1900. године расписан међународни конкурс у којем су учествовали вајари из 13 земаља. Победио је Италијан Арнолдо Цоки, а споменик је био готов . 1903. године. Висина монумента износи 12 метара. Основна фигура је цар Александар II на коњу који у десној руци држи Манифест којим се проглашава рат. Висока је 4,5 метара, израђена је од бронзе, а стоји на постаменту од црног углачаног мермера висине 7,5 метара. Са северне стране рељефа је фигура Нике, грчке богиње победе, праћена главним актерима у рату.
Предњи део споменика је украшен бронзаним лаворовим венцем који је дар од румунског краља Карола I у знак сећања на погинуле румунске војнике, а тамо се налази и плоча са натписом „Цару Ослободиоцу / Захвална Бугарска“. Сваке године 3. марта испред споменика се одржава свечано обележавање годишњице ослобођења Бугарске од османске владавине уз учешће председника земље и јединица Војске Бугарске.
Највећи
За време Руско-турског рата (1876-1878) једне од најважнијих борби вођене су на врху Шипка. Заједно са руским војскама учествовало је и око 6.000 Бугара. Њихов подвиг је овековечен Спомеником слободе (који је познат као Споменик на врху Шипка). Званично откривање споменика одржано је 1934. године у присуству цара Бориса ІІІ, а његови делови су до врха превожени запрежним колима те монтирани на лицу места. Монумент је висок 31,5 метара, саграђен је од камена и личи на средњовековну тврђаву. На улазу се налази огромна скулптура лава од бронзе са натписом. Са три стране су исписана места на којима су се водиле пресудне борбе – Шипка, Стара Загора и Шејново. На приземном спрату меморијала налази се костурница у којој је саркофаг од мермера. У њему почивају кости руских војника и официра, погинулих у борбама на врху Шипка. До споменика воде 894 степеника уз која се сваке године пење на хиљаде људи да би одало пошту погинулима за ослобођење Бугарске.
Најлепши
Споменик слободе у граду Русеу – ово је можда једини у Бугарској споменик подигнут у част ослобођења на којем се налази скулптура жене. Почетком ХХ века пројектовао га је Арналдо Цоки. Временом је постао један од најважнијих симбола Русеа, а присутан је и на грбу града. На врху споменика, који има пирамидалну структуру, се налази кип који представља женску фигуру која у левој руци држи мач, а десном руком усмерава према северу - правцу одакле су стигле руске ослободилачке војске. Укупна висина споменика износи 17,80 метара, а у његовој основи се налазе два бронзана лава, од којих један гризе ланце, а други брани мач и штит, који симболизују слободу. Ту су и три барељефа која приказују сцене из борби за национално ослобођење. У задњем делу су два топа. Свечаном откривању споменика (11. августа 1909. године) присуствовали су многи ветерани Априлског устанка и Руско-турског рата, међу којима су били Рајна Кнегиња (која је сашила заставу Априлског устанка) и војвода Панајот Хитов.
Најновији
То је Споменик бугарским ополченцима који је откривен 24. августа 2008. године у Софији. Висок је 7 метара а представља бронзану статуету ополченца са заставом који је стао на правоугаони постамент. На три стране постамента приказане су познате слике и гравире, док је на четвртој мапа која приказује пут ополченаца. Одмах поред постамента постављен је камен донесен са светог врха Шипка. У специјалну нишу испод барељефа са мапом уграђено је 12 бронзаних капсула са именима 12 хиљада ополченаца који су учествовали у рату, урна са земљом са места на којима су вођене борбе, кутија са поруком наредним генерацијама и списак донатора који су помогли изградњи споменика.
Превела: Албена Џерманова
Село Момчиловци, Родопи, Пампорово и административна област Смољан су ове јесени имали свој штанд на Сајму туризма у кинеском граду Нингбо. Представник Бугарско-кинеског друштва „Пријатељи Кине“ у Смољану Момчил Караиванов је за БТА изјавио да се..
На престижном сајму туризма WTM у Лондону, Банско је уврштено међу десет најпожељнијих дестинација на свету. Бугарски одмаралишни град нашао је своје место на списку „Best in Travel 2025“ који сваке године објављује Lonely Planet. Министар туризма..
Министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је низ састанака на високом нивоу са министрима туризма Саудијске Арабије, Катарa, Бахреина и генералним секретаром Савета за туризам Кувајта на Светском сајму туризма WTM у Лондону. Током састанка са..