Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Средњовековни Бугари незнанце служили хлебом да би се заштитили од зла

Фотографија: архива

Често говоримо да су пуњене паприке, мусака, гравче на тавче и ђувеч наша традиционална бугарска јела, али мало ко зна да су главни састојци у њима на нашу трпезу доспели тек у 19. веку из Америке. Управо то је подстакло културолога Петју Крушеву да се упусти у авантуру звану бугарска средњовековна кухиња, а циљ јој је не само да истражи храну, већ и да покаже како је средњовековни човек на овим просторима кроз храну упознавао свет.

Током хладнијих месеци конзумирало се више меса, а са доласком пролећа прелазило се на зелениш. Нажалост, и дан данас нису откривени рецепти који би сведочили о бугарској средњовековној кухињи. Делимичне информације о томе налазимо у хагиографијама и богослужбеним књигама, као и у сведочанствима витезова и путешественика.

„Постоје три рукописа са почетка 16. века – Јужнословенски, Призренски и Македонски, од којих је до данас сачувано само по пар листова,“ каже Петја Крушева. „У њима се наводе правила за исхрану у зависности од месеца у којем се налазимо. Ове календаре правилне исхране су у Средњем веку израђивали у циљу да се спрече већи здравствени проблеми.“

У Средњем веку се молитва читала пре и после јела као захвалност Богу. Шта ће неко јести, зависило је не само од његовог друштвеног положаја, већ и од годишњег доба и верских норми. А ко ће поред кога сести и разноврсност хране давали су пуноћу својеврсном ритуалу који симболизује однос и поштовање према госту, каже Пета Крушева и додаје:

„Хлеб је у средњовековној кухињи заузимао централно место. Он није само симбол хране, већ је и лек јер је тело и крв Христова, тј. он је део Божанственог. Хлеб је неиздвојив део људског живота, стога се не сме бацати, чува се умотан у посебну крпу, звану месал, беле, плаве, црвене или жуте боје – то су боје сунца и духовног.“

А храна је увек имала богату симболику:

„Непознато је одувек било синоним за опасност, зло,“ каже Петја Крушева у вези са неповерењем које је средњовековни човек гајио према свему што је страно, укључујући и храну из далеких и непознатих земаља. „Разлог томе можда лежи у чињеници да живимо на раскршћу и многи народи су овуда прошли – већина са намером да освоји наше просторе. А чак и да су били мирољубиви, сама њихова појава је значила болест и несрећу које ће се догодити укућанима, фамилији, насељеном месту. Жене су у таквим приликама месиле хлеб за који су користиле само брашно и воду и даривале су га још док је топао „незваним гостима,“ односно нечистој сили. Можда је то у основи нашег гостопримства – наиме, жеља да се заштитимо и сачувамо је била водећа.“

И без обзира на то шта се све кроз векове променило, а шта није када се ради о састојцима и начинима припреме хране, она нас и данас уједињује и повезује.

„И немојмо заборавити да се сваки рат завршава потписивањем мировног споразума што подразумева окупљање око стола,“ закључује Петја Крушева. 

Саставила: Дијана Цанкова

Извор: интеррвју Људмиле Сугареве – Радио Пловдив – БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30