17. априла Бугарска православна црква и њени верници прослављају празник Цвети – дан којим се обележава улазак Исуса Христа у Јерусалим.
Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих народних обичаја у Бугарској. Празник Цвети се код нас назива још Врбница – због врбових гранчица које су неизоставни део обреда који се на тај дан изводе. У нашој традицији палмино лишће којим су дочекали улазак Исуса Христа у Јерусалим недељу дана пре његовог распећа заменила је врбова гранчица.
У хришћанској традицији празник Цвети познат је и као Вход Господњи. Народ је изашао да свечано дочека Господа Исуса Христа, певајући му похвалне песме и поздрављајући га палминим гранчицама уз повике: „Осана сину Давидову“. Тако и ми, саображавајући њима излазимо на гробље, како би песмама наговестили надолазећи Празник над Празницима.
Верује се да гранчице врбе освештане у цркви на Цвети штите од зла и доносе здравље и срећу укућанима. Од врбових прутића плету се венци, њима се ките иконе и кућна врата.
После вечерње службе народ по обичају обилази гробове својих најмилијих.
Празник Цвети је у Бугарској познат и као Ваја или Куклиндан. На празничној трпези се поред посних јела служи и риба. У неким крајевима се на тај дан припрема погача у облику цвета.
На Цвети имендан славе: Маргарита, Теменушка, Иглика, Јавор, Јасен и др.
Од сутра почиње Страсна недеља – последња, седма недеља Часног поста, која претходи Васкрсу. Ова недеља се зове страсна јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол.
Фотографиjе: БГНЕС-архива
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..