Светлим понедељком – првим даном по Васкрсу, почиње Светла недеља у којој Црква слави Свете апостоле и Пресвету Богородицу. То је време када Христово васкрсење свима доноси просветљење и наду за вечни живот.
Током свих тих седам дана Црква и њени верници славе различите свеце: на Светли понедељак – Свете апостоле, на Светли уторак и среду – Пресвету Богородицу, Светог Архиђакона Стефана и Светог Андреја, на Светли четвртак – Свете апостоле Јована и Јакова, на Светли петак – Светог апостола Петра, а на Светлу суботу – Светог Јована Крститеља. Светла недеља се завршава Томином недељом која је посвећена једном од дванаесторице Христових апостола и мученика за веру – Светом апостолу Томи, познатом као „неверни Тома“, јер је одбио да поверује у васкрсење Исуса Христа, те је тражио да се сам увери и опипа његове ране.
Празнични Васкршњи дани пропраћени су и бројним народним обичајима као што је, на пример, котрљање ускршњих јаја на пољани за богат род и заштиту од града.
У Светлој недељи посебно место заузимају обреди и обичаји који имају заштитну функцију. У неким местима Бугарске праве се љуљашке. У народу се веровало да љуљање на љуљашкама доноси здравље, плодност и штити од злих сила. У многим песмама које се изводе током љуљања присутни су митски ликови – змај, вила, а пева се и о плодности и будућој удадби девојке.
Током целе недеље по Васкрсу на сеоском тргу играју се кола, која опет имају заштитну функцију.
На граници између зиме и пролећа свет дочекује нови почетак, слави васкрсење природе, прославља младост и лепоту.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Велики петак је дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Црква подсећа на велика страдања Исуса Христа, који је добровољно прихватио да буде суђен, бичеван, пљуван, понижаван, шамаран… Христосу су..
Спаситељ је тога дана у дому једног становника Јерусалима приредио пасхалну вечеру, традиционалну за јеврејски народ. Пре вечере Исус Христос је умио ноге Својим ученицима и апостолима и рекао: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Према..
Атентат у софијском храму Свете Недеље, извршен 16. априла 1925. године, сматра се најсмртоноснијим терористичким нападом у историји Бугарске. По својој бруталности и симболици – на Велики четвртак, усред Страсне седмице – овај злочин остаје без..