Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

11. маја БПЦ слави свету браћу Ћирила и Методија

Фотографија: архива

Бугарска православна црква је словенске првоучитеље Ћирила и Методија канонизоваа као свеце зато што су они преводили богослужбене књиге са грчког на старословенски језик и ширили хришћанство међу Словенима.

Света браћа, које је Папа Јован Павле II прогласио заштитницима Европе, су у  IX веку остварила своју културну револуцију, којом руше мит о три света језика у богослужењу (латинском, грчком и хебрејском језику) и крче пут ка хришћанској просвети – не само Словена, већ и свих средњовековних народа.

Након просветитељске мисије у Великој Моравској и Панонији они су 868. године стигли у Рим. Папа Хадријан II је лично дочекао браћу рођену у Солуну. „Више није могао да чека те је повео са собом све свештенике и архијереје који су се тамо налазили и изашао да дочека свеце. . . " – пише о том догађају њихов ученик Свети Климент Охридски.

Св. Ћирило и Методије доносе мошти Светог Климента у Рим, фреска у базилици „Сан Клементе” у Риму
Истраживачи објашњавају успех двојице браће личношћу Светог Ћирила, чије је световно име Константин Филозоф. Својом ученошћу он је разбио сумње да преводи светих књига могу изазвати јерес. Срећна околност била је чињеница да су браћа донела и поклонила Ватикану мошти Светог Климента, који је био један од првих папа Рима и ученик апостола Петра и Павла.

У базилици Свете Марије Велике у Риму папа Хадријан ІІ је свечано освештао словенску азбуку Ћирила и Методија као и књиге исписане овим писмом. Служена су свечана богослужења на старословенском језику. По папином налогу Методије је постављен за архиепископа.


После смрти Светог Ћирила у Риму, где је и сахрањен, архиепископ Методије се вратио у Моравску и Бохемију. Тамо је, упркос препрекама које је стварало франачко свештенство, проповедао, покрштавао и преводио до краја својих дана 885. године.

Гроб Светог Ћирила
Због свог просветитељског рада Ћирило и Методије су на иконама увек приказивани као књижевници и просветитељи који у рукама држе свитак са словима азбуке коју су они створили. И данас њихова имена симболизују духовни мост између источних и западних хришћанских традиција, као и културно јединство Европе.

Саставио и уредио: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: архива, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Трачко благо ће гостовати на међународној изложби у САД

Скоро сто експоната из трезора Историјског музеја „Искра“ у Казанлаку биће приказано на међународној изложби скупоцених артефаката из трачког доба у Музеју „Пол Гети“ у Лос Анђелесу крајем године, саопштила је Општина Казанлак на својој Фејсбук страници...

објављено 20.6.24. 11.18

У Софији почиње прво издање Фестивала духовне хорске музике

Софијски храм Свете Софије – Божије премудрости ће уочи Духова бити домаћин првог издања Фестивала духовне хорске музике „Трисвятую песнь“, који ће се одржати од 19. до 23. јуна у бугарској престоници. Организатори догађаја су Бугарски хорски савез..

објављено 19.6.24. 08.00
 др Мустафа Хаџи

Курбан-бајрам – празник милосрђа и праштања

У Бугарској грађани муслиманске вероисповести данас славе Курбан-бајрам - један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку. „Курбан је арапска реч која..

објављено 16.6.24. 07.50