Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Родни град солунске браће Ћирила и Методија још увек чува њихов дух


24. маја, према традицији из доба нашег националног препорода, ма где се у свету налазили, Бугари увек нађу начина да изразе поштовање према раду Светих Ћирила и Методија. Радио Бугарска вас данас води у Солун, у родни град словенских првоучитеља, у којем постоји безброј знаменитости, али су неке директно везане за Ћирила и Методија и вреди их видети.

Да бисмо уронили у атмосферу из житија Светог Константина-Ћирила Филозофа и Светог Методија довољно је за почетак да се попнемо до старе цитаделе града, која се налази у најнеосвојивијем североисточном делу тврђаве. Нажалост, у новије време утврђење је било и политички затвор, али је и даље очуван средњовековни дух места. 






На улазу, изнад врата, дочекује нас прелепа мермерна плоча на којој је приказана лавица која доји младунче. Композиција и сиже снажно подсећају на фигуре са средњовековних камених пластика које су пронађене у близини бугарског града Старе Загоре. 



Велика сличност примећује се и код сижеа са два пауна. Иако су током векова подигнуте нове зграде, кад уђемо у двориште замка одмах стичемо представу о месту у којем су Методије и његов млађи брат Ћирило одрасли. Њихов отац Лав (Леон) је био помоћних управника града те је његова породица сигурно живела у цитадели. И његови синови су рођени ту 815. и  827. године.




Двојица синова Лава и Марије су можда крштени у Христа у најомиљенијем храму у граду који је посвећен Светом Димитрију Солунском – Чудотворцу. И мада је данашња базилика потпуно обновљена после великог пожара 1919. године, олтар и баптистеријум старог храма нису погођени и још увек се налазе у крипти испод новог олтара. 





У близини цркве налазе се агора и бивша пијаца Солуна. Сигурно је да су управо овде, још као деца, браћа чула словенски језик. У житију Светог Методија пише да је ромејски цар, када их је послао у Морвску да проповедају на разумљивом језику, рекао:  "Чујеш ли Философе, ове речи? Други овога и учинити не може осим тебе. Дакле, на ти много дарова, и узми брата свога игумана Методија, те иди! Јер обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто говоре словенски."


Тријумфална капија цара Галерија у близини Солунског универзитета данас је многима омиљено место за састанке. Године 311. у Сердици је Галерије издао први Едикт о толеранцији хришћанства, пре свог наследника цара Константина Великог. Можда је и зато капија опстала, а испод њеног свода пролазили су и творци словенске писмености.




Свакако, величанствени, дубоки и мирни лучки залив другог по значају града Византијског царства није се значајно променио од IX века. Овде су некада, као и данас, стизали роба и људи из целог Медитерана, што је допринело да света браћа Ћирило и Методије имају отворен поглед на свет и да буду отворени према свим народима.





Данас се у Солуну може видети и један од најзанимљивијих споменика заштитницима Европе Ћирилу и Методију. Уместо тродимензионалних бронзаних фигура, браћа су овековечена на постаменту који симболизује фолију старог рукописа. Приказани су у стилу византијског мозаика.





Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Иво Иванов

Више из ове категориjе

Зашто Свеправославни сабор треба да се одржи у Софији

Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..

објављено 30.9.24. 11.10
Тим проф. Људмила Вагалинског открио је 20. септембра статуу у античком граду Хераклеја Синтика, а три дана касније и главу скулптуре.

У античком граду Хераклеја Синтика откривен подни мозаик и глава римске статуе

Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..

објављено 23.9.24. 16.51

Конгрес о римским дунавским провинцијама окупиће у Бугарској 85 археолога из целе Европе

Од 23. до 28. септембра, Софија и Видин ће бити домаћини Седме међународне конференције о римским дунавским провинцијама на тему „Погранични предели уз реку Дунав – Frontier landscapes along the Danube“, преноси БНР Видин. Иницијатива за дискусију о..

објављено 23.9.24. 07.15