Питање квиза Радио Бугарске – „Први дигитални ручни сат изумео је бугарски проналазач Петар Петров. Када се овај изум појавио на тржишту?“ пружило је корисницима нашег сајта прилику да провере своје знање и науче нешто више о личностима које су својим радом и интелектом допринеле развоју глобалних технологија.

Тачан одговор гласи: 70-их година 20. века

Први дигитални ручни сат назван „Пулсар“ који је изумео Петар Петров лансиран је на тржиште 1971. године.

Већина корисника нашег сајта дала је погрешан одговор, а тачно су одговорили корисници сајта Радио Бугарске на немачком, француском, шпанском и грчком језику. Посетиоци сајта са енглеског и руског говорног подручја, као и они из Србије и Албаније, махом су одговорили да се то догодило 60-их година минулог века, док су Турци навели одговор – 50-их година 20. века.

Петар Петров је рођен 21. октобра 1919. године у живописном сеоцету Брестовица, јужна Бугарска, у породици свештеника Димитра Петрова.

Са свега 20 година Петар Петров је отишао у Француску легију странаца, можда у најгорем могућем тренутку јер је избио Други светски рат. Он се нашао на фронту где је бранио чувену Мажино линију на граници Француске са Немачком. Као добровољац у служби Француске, Петар Петров је заробљен од нацистичких трупа и послат у концентрациони логор у Пољској. Спасио се захваљујући свом бугарском пореклу и 1941. године вратио у домовину. Постао је гардиста цара Бориса III. Крајем Другог светског рата Петров је емигрирао у Немачку, страхујући да ће му бити суђено као царском официру. Комунистички режим га је осудио на смрт у одсуству, али касније, када је постао светски познат, пресуда је укинута.

Каријера овог талентованог бугарског инжењера и проналазача почела је у Немачкој. Студирао је инжењерске науке на Универзитету у Дармштату, а затим на Универзитету у Штутгарту магистрирао механику и цивилно инжењерство. Велика љубав Петра Петрова била је бродоградња. Још за време студија учествовао је у изградњи и дизајнирању преко 60 пловних објеката.

Авантуристички дух одвео га је у Канаду где је радио за америчке војно-ваздухопловне снаге. Учествовао је у ваздухопловним пројектима приликом изградње војних база „Гус Беј“ у Лабрадору и „Туле“ на Гренланду. Неколико година касније отишао је у Индокину где је градио мостове и електричне централе.

По повратку у Америку Петар Петров је себи поклонио незаборавно поморско путовање до Мелбурна, савезна држава Флорида, катамараном који је сам конструисао и назвао „Џемини-2“. Уосталом, „Џемини“ је такође назив првог америчког двоседног свемирског брода у чијем је пројектовању учествовао бугарски научник. Од 1960. године до краја свог живота Петар Петров је живео у америчком градићу Хантсвил, у савезној држави Алабама. Он је био део тима који је радио на развоју првог метеоролошког сателита „Нимбус“ (Nimbus) и првог комуникационог сателита „Телстар“ (Telstar). Занимљив детаљ из биографије истакнутог Бугарина јесте да је на лични позив Вернера фон Брауна – чувеног немачко-америчког ракетног инжењера и конструктора ракета Фау-1 и Фау-2 (V-1 и V-2) учествовао у његовој екипи као водећи инжењер за конструисање ракета „Сатурн“ из америчког свемирског програма „Аполо“ којим су Американци слетели на Месец.

Стечено искуство Петар Петров је 1968. године искористио за оснивање сопствене компаније - Care Electrics. У њој је разрадио први у свету бежични кардио монитор (апарат за мерење срчаног ритма) који се и данас користи у болницама широм света. Годину дана касније бугарски научник је изумео први дигитални ручни сат који је уместо казаљки имао црвене светлеће бројеве. Овај сат, назван „Пулсар,“ појавио се на тржишту 1971. године и продавао по цени од 2.100 америчких долара. Пет година касније патент је купила јапанска компанија „Сеико“ и светско тржиште је преплављено дигиталним сатовима. На Смитсоновом институту у Вашингтону чува се један од прототипова дигиталног сата бугарског проналазача. Године 1975. г. он је са својим синовима основао фирму ADS Environmental Services за производњу компјутеризоване апаратуре за мерење загађења, која је за само неколико година израсла у гиганта са годишњим приходима од 50 млн долара.

Светски познати бугарски научник и проналазач преминуо је 2003. у 83. години живота. Добитник је бројних награда.

Пратите наш сајт, јер Радио Бугарска и даље наставља да вам доноси занимљиве приче о истакнутим Бугарима, природним и културно-историјским знаменитостима и догађајима који су обележили бугарску историју. У нашим прилозима ћете пронаћи одговоре на бројна питања, укључујући и одговор на најновије питање квиза: Где се налази једини очувани средњовековни острвски манастир у Бугарској?

Уз срдачну захвалност свима на одзиву, позивамо вас да и убудуће учествујете у нашем квизу.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова