Скопље одбацило француски предлог, има 5 услова за ЕУ
Северна Македонија одбила је француски предлог за укидање вета на почетак преговора Скопља са ЕУ. Македонски премијер Димитар Ковачевски је након самита лидера ЕУ и Западног Балкана у Бриселу изјавио да је предлог неприхватљив у овом облику, те поставио 5 услова ЕУ, преноси МИА.
Ковачевски је затражио јасну формулацију македонског језика у преговарачком оквиру; јасну заштиту македонског идентитета; да историјска питања не буду критеријум у преговорима; преговори између Северне Македоније и ЕУ да почну пре почетка процедуре уставних промена за уклучивање Бугара, Хрвата и Црногораца у преамбулу Устава РСМ; гаранције Бугарске и ЕУ да се Бугарска неће условљавати новим захтевима, мимо онога што ће бити договорено у преговарачком оквиру и билатералном протоколу који још није усаглашен са Бугарском.
Грчка: Западни Балкан да се прикључи ЕУ до 2033.
Грчки премијер Кирјакос Мицотакис изјавио је на самиту ЕУ-Западни Балкан у Бриселу да би 2033. година требало да буде рок за приступање свих земаља Западног Балкана ЕУ, преноси Euronews. Мицотакис је подвукао да је Атина на страни земаља Западног Балкана и разуме њихово неповерење јер је остварен минималан напредак.
„Ово је добра прилика да се поново покрене процес проширења ЕУ са још већим интензитетом. Да би преговори Северне Македоније и Албаније о чланству у ЕУ званично могли да почну, неопходно је да се коначно реши спор између Софије и Скопља,“ рекао је Мицотакис.
Румунија добила Празник традиционалне кошуље
Одлуком румунског парламента 24. јун је постао Национални дан румунске кошуље – „La Blouse Roumaine.“ Министар културе Лучијан Ромашкану изјавио је да очекује да на заседању Унеска у новембру, на иницијативу Румуније и Молдавије, традиционална кошуља буде уврштена на листу светске нематеријалне културне баштине, јавља Agerpres.
“Слава румунске традиционалне кошуље, која је део нашег идентитета и културе, знана је надалеко захваљујући њеној лепоти и креативности чувених дизајнера. Румунска кошула је доспела на светску модну писту а цењена је широм света. Носили су је наши преци и родитељи, носе је и млади људи, чиме се обезбеђује континуитет румунске традиције и обичаја,“ рекао је Ромашкану и позвао на промовисање и заштиту бренда „La Blouse Roumaine.“
2021. године Хрвати провели преко 20 млн дана на боловању
Грађани Хрватске су 2021. године провели рекордних 20,1 млн дана на боловању, показују последњи подаци Хрватског завода за здравствено осигурање (ХЗЗО). У просеку је дневно на боловању било око 33.000 људи, преноси хрватски портал Index.hr. Посматрано по градовима, највише боловања отворили су становници Ријеке где је сваки запослени 2021. године на боловању просечно био 14 дана. Следе запослени у Загребу, Госпићу и Чаковцу, а послодавци и држава су то платили три милијарде куна (око 400 млн евра). Контроле Хрватског удружења послодаваца показале су да је део боловања неоправдан.
Саставио: Иво Иванов
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, mia.mk, Twitter/@MiroslavLajcak, romania-insider.com, index.hr
У Украјинском образовном центру зазвонило је последње звоно, чиме је обележен крај друге школске године. Настава се овде одвија у две смене, а упркос томе што на располагању имају само 10 просторија, деца свакодневно похађају школу са великом жељом. О..
Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан..
На Ивањдан када према народном веровању биље добија магичну моћ, Општина Кула и Народно читалиште „Просвета 1882“ позивају госте и становнике општине на фестивал „Ајдушко едене“ (Хајдучко једење). „Ове године ће први пут бити организован..
"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења"..
Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али..
На овогодишњем другом по реду издању Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“ у Софији учествује више од 30 слависта из 11 земаља. Дводневни..