Једино ме у бургаској луци
живот испуњава дивљењем
Овим речима почиње песма „Лука“ (1969) Христа Фотева, једног од најинспиративнијих савремених бугарских песника, амблематске личности родног Бургаса. Бургас је захваљујући њему и многим његовим колегама, интелектуалцима и уметницима крајем 20. века постао „град песника, сликара, глумаца и музичара.“ Магија боемског живота и креативног размишљања, мимо клишеа и социјалистичких норми, родила се у одређеним локалима који су постали својеврсне „креативне фабрике,“ прича за Радио Бугарску новинар Маријана Парванова, која је годинама сакупљала делове историје из тог времена. Резултат њеног дугогодишњег рада је књига „Боемска места у доба социјализма. Бургас.“
„Бургас није био велики град, мислим на период од 50-их до 80-их година прошлог века. Али сам упркос томе, према причама људи из овог краја и писаним сведочанствима, избројала око 20 култних локала, од којих 6 и данас прима госте. Међу њима су Морска касина, хотел „Приморец,“ ресторан „Златно сидро“ и његови примамљиви морски деликатеси, посластичарница „Ружа.“
На жалост, готово да нема где да се прочита нешто више о животу у овим локалима, а он је био посебан и важан. Догађаји у кафићима и ресторанима стварали су један паралелан живот изван система. То су била места која су посећивали уметници и слободоумнији људи, места на којима се размењују нетрадиционалне идеје и ставови. Нажалост, медији нису писали о том делу културног живота у Бугарској. Чувају га у сећању једино учесници и непосредни сведоци тих догађаја и то је мој главни извор информација.“
Морска пучина и лука Бургас – највеће пристаниште у Бугарској, представљају врата кроз која су ушли европски дух и светске идеје у нашу земљу. „Европски дух се захваљујући бродовима, путовањима морнара и цвета друштва почео осећати и у Бургасу,“ прича Маријана Парванова. Томе је додатно допринео и шаролики етнички састав града у којем су најбројније биле јерменска и грчка заједница.
„Бургас је било место где је, рецимо, могло да се купи музика Битлса и модерна рок музика уопште. Тек касније је она ушла у унутрашњост земље.“
Контакт са спољним светом пружио је невероватне могућности сликарима који су одувек били језгро сваке боемије. Добијали су информације о новим правцима и трендовима у сликарству и били су под њховим утицајем, прича новинарка. И упркос доминантном утицају социјалистичког реализма, они су промовисали нове трендове у уметности. Богат културни живот показује колико је град био будан и уједињен – погодно тло за стварање отворене и спремне да прихвати нове идеје публике, каже Маријана Парванова. Она је у прилог својим речима подсетила на сјајан редитељски четверац који се 1957. године придружио екипи Бургаског државног позоришта „Адријана Будевска.“ Захваљујући младим редитељима Венелину (Вили) Цанкову, Методију Андонову, Јулији Огњановој и Леону Данијелу позориште у Бургасу је постало први театар који је на бугарску сцену поставио представу немачког драматурга Бертолта Брехта.
Какав је Бургас данас?
„Бургас је као архитектура у некој мери сачувао изглед из прошлих година, али мислим да је изгубио свој артистизам и специфичност. Ипак, верујем да свако ко посети наш град и данас може да осети ону пријатељску и присну атмосферу о којој се прича и препричава већ деценијама. То је велика разлика између Бургаса и Варне, који важи за озбиљнији, сировији, званичнији, ако то могу тако назвати, град,“ рекла је Маријана Парванова.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: hotelprimoretz.bg, burgas.bg, БНР-Бургас, znaci-bg.com
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..