Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ближи се краj сезони трешања у Ћустендилу, али стиже време за гибаницу са трешњама

Фотографија: лична архива

Трешње су једно од најранијих воћа које сазрева на нашим просторима. Свеже трешње можемо набрати већ у мају, а почетком јула је акција бербе трешања и вишања при крају. Познато је да су трешње богате витаминима и супстанцама које подржавају имуни систем, имају противупална својства и не на последњем месту – помажу у одржавању здравих зглобова. За нас Бугаре оне су незаменљива намирница коју ценимо и трудимо се да она остане на нашој трпези у свим годишњим добима. Трешње једемо свеже, али и конзервисане. Од њих припремамо компот и слатко, правимо и колаче са трешњама, а понекад их замрзавамо. Свака добра домаћица зна да припреми бар неколико врста колача са трешњама. 


И таман када помислимо да знамо све о трешњама, долази изненађење. О чему је реч, сазнајемо од Катје Хаџијске из Ћустендила – града који је познат по најукуснијим трешњама у Бугарској. Катја, која је по професији кројач и израђује сценске костиме Драмског позоришта у Ћустендилу нам је рекла да прави гибаницу од развијених кора са трешњама. Рецепт за гибаницу резултат је њених експеримената у кухињи, 

„Кување је мој хоби, то је моја страст, а трешње нису само укусно воће, већ много више“ – каже она и наставља:

Катја Хаџијска
„Још када почну трешње да цветају ја их гледам са дивљењем – тако је сваке године. Обожавам ово дрво. Ако негде видим трешњу која је болесна, одмах размислим о мерама како да се излечи. Живимо на селу а дрво трешње ми је у дворишту. Обилазим га стално и гледам, у свако годишње доба. Нарочито у пролеће – право је задовољство брати трешње и полако их јести, да се осети тај дивни укус…“


По речима Катје Хаџијске, ова година је била родна. У дворишту је набрала веома укусне трешње. Тада јој је дошла идеја да их све мора на неки начин употребити. Направила је слатко од трешања према свом старом рецепту и решила да проба да направи гибаницу, али уместо традиционалног надева, да дода трешње из слатка, па да њоме учествује на кулинарском такмичењу које се сваке године организује у Ћустендилу. Друга битна ствар за њену гибаницу су ручно развијене коре. „У томе је тајна укусне гибанице“, каже она.


„Учествујем у сваком кулинарском такмичењу у Ћустендилу, а током година добила сам и многе награде за иновације у кухињи. Недавно, када сам спремала гибаницу са трешњама, а стављам и орахе, испало је да код куће немам орахе. Уместо њих додала сам тахини од сусама и мед. Била је то права иновација која је знатно побољшала укус гибанице. Не може се речима описати, мора да се проба! На Фејсбуку имам страницу Моето "КеТ" меню и тамо свако може да види како се развијају коре за гибаницу и како се она прави са слатком од тамних трешања.


Катја Хаџијска нам је дала рецепт за своју чувену гибаницу од трешања.

За коре је потребно: 1 кг белог брашна, пола коцке свежег квасца, топла вода за мешење теста.

За надев: слатко од црвених трешања, млевени ораси или тахини од сусама са медом, отопљени путер за мазање кора. (Нема тачних пропорција, све је по вашој жељи).

Замесимо мекано тесто, од којег развлачимо коре (обавезни услов је да се коре развлаче  оклагијом!).  Развлачимо веома танке коре и сваку остављамо да се осуши на папиру.

Кору стављамо на сто обложен фолијом, па ређамо – ред трешања из слатка (на самом почетку коре), поред њега – ред ораха,  па ред тахинија од сусама са медом. Попрскамо отопљеним путером и увијамо кору, те стављамо у правоугаону  тепсију и тако ређамо у круг. Прелијемо преосталим отопљеним путером и печемо у угрејаној рени на 150 степени док не порумени. Исечемо на мала  парчад и… то је то. Добар тек! 


Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: лична архива, БНР-архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30