Живко Желев је познати бугарски кавалџија, композитор, уметнички руководилац Ансамбла народних песама и игара "Добруџа" у граду Добричу, оснивач и руководилац оркестра "Бисери". Солистичка извођења, обраде народних песама и ауторски комади Желева снимљени су за Тонски архив БНР, БНТ и других медија.
Недавно је овај наш музичар прославио свој 60. рођендан. То је повод да за Радио Бугарску са њим разговара Илка Димитрова. Ево шта је музичар рекао:
ˮМузиком сам почео да се бавим на препоруку мог оца. Био сам ученик 6. разреда када је мој професор музике рекао оцу да се морам бавити музиком. Ја сам тада показивао интересовање за језике – бугарски и руски, те сам мислио да ћу уписати филологију, али ме је отац уписао у музичку школу у граду Генерал Тошево. Мој први учитељ био је Борис Брамчијски, а у школи у Котелу учио сам код Стојана Чобанова и Георгија Пенева. Због њих сам заволео музику. Током свих година до сада радовале су ме различите ствари. У почетку сам свирао на кавалу, а затим сам почео да радим аранжмане за оркестар „Бисери“ и за оркестар ˮДобруџа“. Са данашњим даном могу рећи да сам најсрећнији и најпоноснији тиме што музику стварам заједно са својим сином. Последња наша дела укључују клавир, кавал, квартет певачица. У потрази за занимљивим идејама придружује нам се и моја снајка која је иначе солисткиња Варненске и Софијске опере. Трудимо се да све мајсторски урадимо и да се оно допадне публици. Наш народ има смисао за лепе ствари. Ја сам током година већу пажњу посвећивао концертним наступима, а у последње време дајем предност сниматељском раду. Преко 15 година снимам ауторску музику, а радим и аранжмане. У том процесу је веома важан рад са колегама, најбитније је чути крајњи резултат. А тако и остављам нешто иза себе, да би млади имали одакле да црпе идеје и да би се развијали – у томе је смисао! Надам се да сам допринео очувању музике из добруџанског краја, јер је заиста много волим.“
Ветар
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
Извор: информација Албене Безовске и интервју Илке Димитрове
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..