Србија регионална војна снага
Према годишњем извештају америчког војног сајта Global Firepower Србија има највећу војну снагу на Западном Балкану. Према укупно 50 критеријума, Србија је по војној моћи на 61. месту у свету, а оцењено је и да има тенденцију пораста војне моћи. Одмах иза Србије је Хрватска – на 62. месту. Албанија је на 115. месту, Црна Гора – на 132. и Северна Македонија – на 135. месту.
"То што је Србија најјача војна сила у региону представља доказ узалудно баченог новца пореских обвезника Србије, који имају лоше болнице, школе, ниске плате и пензије и генерално лоше живе", изјавио је листу Данас Бојан Костреш, генерални секретар Лиге социјалдемократа Војводине. Он је још рекао: "То што смо војно најјачи у региону не значи пуно, јер смо окружени земљама чланицама НАТО савеза од кога смо један рат већ изгубили када је Србија имала најјачу војску у региону. Ратна реторика и снови о српском свету су погубни. Србија треба да се окрене европском интеграцијама".
Због таблета јода румунски министар здравства добио критике
Румунски министар здравства Александру Рафила је изазвао панику позивајући људе млађе од 40 година да што пре посете изабраног лекара или апотеке и купе таблете калијум јодита. Портпарол Националне либералне странке Јонуц Строе је критиковао министра социјалисту зато што је вест објављена на споран начин, пише лист Adevarul. Строе је затражио да власти објасне у каквим се ситуацијама морају узимати таблете и ко их може узимати. "Оне су намењене само особама млађим од 40 година и само након зрачења у нуклеарном удесу", прецизирало је Министарство здравства које цитира AGERPRES. Наглашава се да је превентивна употреба таблета контраиндикована. Таблете се издају у више од 2.500 апотека, чији је списак постављен на сајт Министарства.
Рекордна инвестиција за обнову луке Драч
Након 3 године преговора компанија Eagle Hills Real Estate Development из Уједињених Арапских Емирата је са албанском фирмом Albanian Seaports Development Company потписала Меморандум о инвестицији у износу од 2 милијарде долара, преноси агенција АТА. Новац је за модернизацију луке Драч. Вицепремијер и министар инфраструктуре и енергетике Албаније Белинда Балуку је подвукла да је ово до сада највећа инвестиција не само у Албанији, већ и у региону.
Рибарска лука ће бити претворена у простор за забаву у коме ће се изградити ресторани а биће и места за рекреацију. На месту старе трговачке луке биће изграђени елитна лука за јахте и нови модерни трговачки терминал са логистичким чвориштем.
Атина враћа свој финансијски суверенитет
"20. августа Грчка ће изаћи из тзв. оквира појачаног надзора", саопштио је министар финансија Христос Стајкурас. "Излазак из оквира појачаног надзора значи већи степен слободе у вођењу економске политике. Такође значи корак ближе циљу Грчке да поврати инвестициони рејтинг“, казао је Стајкурас. Грчка је остала под надзором и након што је 2018. изашла из режима спасилачких пакета помоћи од укупно више од 260 милијарди евра, које су одобрили ЕУ и ММФ у периоду 2010-2015. године. "После 12 година тешко поглавље за нашу земљу се затвара. Грчка се враћа европској нормалности и више неће бити изузетак у зони евра", додао је министар финансија Христос Стајкурас.
То да је Атина испунила већину политичких обавеза и реформи које је обећала и њен излазак из појачаног надзора 20. августа, потврдила је писмом Европска комисија.
Саставио: Иво Иванов
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, Pixabay, архивa
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...