Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Славимо празник Успења Пресвете Богородице

Фотографија: БГНЕС

15. августа Бугарска православна црква слави Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника,који је у народу познат као Голјама Богородица (Велика Госпојина). Његови корени везани су заЈерусалимску цркву. На иконама, као и за време свете литургије на Велику Госпојину прослава Богородице достиже свој апогеј. У местима у којима постоји црква или манастир под њеном заштитом, овај дан је посебно свечан, а после празничне свете литургије по традицији се организују сабори, коље се и курбан који се дели људима за здравље и добробит.


У народним песмама, легендама и веровањима Богородица је праведна и милосрдна чак и према грешницима, она је симбол мајчинске љубави. Божја Мајка је добра према људима, она је покровитељка и заштитница која се брине о свим људима и води их исправим путем. У народу се верује да је Богородица заштитница мајчинства, жена и деце. Према бугарској традицији, на тај дан жене не раде. Оне које немају децу носе у цркву ручно везене пешкире, прегаче, чарапе или цвеће и стављају их пред икону Пресвете Богородице. Према народном веровању, Пресвета Дева Марија чува породиље и новорођенчад. У манастирима у којима се чува чудотворна икона Пресвете Богородице организује се ноћно бдење и литија са иконом Божје мајке. 


Тако је и у Искрецком манастиру Успења Богородичиног, у западном делу Старе планине. Више о њему можете прочитати ОВДЕ.

Саставила: Дарина Григорова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43

Посмртни остаци цара Фердинанда I након 76 година враћају се у Софију

„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина.  Посмртни остаци бугарског цара..

објављено 28.5.24. 14.28