Становници болградског села Кубеј, у Украјини, међусобно комуницирају на лепом архаичном бугарском језику, поштују бугарске традиције, а на трпезу стављају укусна бугарска јела. Село је познато и као родно место познатог лингвисте и борца за чистоту бугарског језика академика Александра Теодорова-Балана.
У ове крајеве Бугари су дошли пре више од 200 година, али и данас одржавају живу везу са својим коренима, која, наравно, пролази и кроз кухињу. За свадбе или друга велика славља, поред других јела, на њиховој трпези се увек нађу каварма, пихтије и сарме.
У топлим месецима воле да спремају лагано, али богато витаминима јело од поврћа, онако по нашки – од лука, кромпира, патлиџана, паприка и парадајза, а на Бадње вече домаћице служе булгур са сувим воћем или са кромпиром и узваром (ошапом) припремљеним од сувих кајсија и крушака. Ово је Радио Бугарској испричала Ана Арабаџи, која је рођена и живи у селу Кубеј. Замолили смо је да нам исприча о кухињи Бесарапских Бугара и њеним специфичностима. Њен отац је Бугарин, а мајка – Гагауз. Каже да је некада село у коме заједно живе Бугари и Гагаузи било велико. Бугара је било до 6 хиљада. Данас их је, међутим, мање, јер су неки отишли да раде и живе у граду.
О имену села Ана прича следећу легенду:
"Некада су овде живела два брата. Били су веома богати. Један се звао Ку, а други Беј. Једном је надошла вода. Двојица су успела да зауставе воду да не би поплавила село. У њихову част село је добило име Кубеј".
Када су празници Бугари овде воле да се окупе – да мало ћаскају, да добро поједу, да се ухвате у коло и да певају песме. "Моја мајка је волела да пева песме о Турцима и Бугарима", рекла је Ана Арабаџи и заподенула тужну песму из доба османске владавине.
Тако с колена на колено етнички Бугари у селу преносе традиције, обичаје, приче легенде, песме и … рецепте. Увек младима кажемо: „Дођи да научиш. Нисам ја бесмртна. Ти мораш да знаш!“, наводи Ана с осмехом. Објашњава да се код њих највише једе овчје месо, а од зачина најчешће стављају чубар. Велико поштовање ужива и алева паприка коју обавезно справљају сами код куће.
А ево како спремају укусну каварму:
"Од овчетине. Ставити мало јагњеће масти, да се истопи. Затим додати месо. Поклопити да се мало продинста. Додати вино и оставити да кључа око сат времена. Затим скинути поклопац, промешати, додати зачине и оставити да кључа у отвореном лонцу док се не скува".
Неизоставни део бугарске кухиње и у селу Кубеј је гибаница која је тамо позната и под именом "милина". Најчешће спремају гибаницу са сиром, али лети могу додати и више лука, копра и јаја.
"Развлачимо коре и остављамо да се мало осуше. Затим их поново стављамо на сто и сваку кору премажемо машћу или маргарином а одозго додајемо мешавину урде и сира, да не би било сувише слано, те увијамо кору за кором. Ређамо их у тепсију, одозго попрскамо мало масти или маргарина и стављамо у рерну да се коре лепо осуше – за око 10-15 минута. Потом помешамо павлаку и јаја, прелијемо одозго и печемо".
Гибаница је део и новогодишње трпезе. Тада се у њу стављају знамења за разне врсте делатности и послова, као и новчић. Коме припадне новчић, биће богат.
Овом крају у којем живе лепи људи – чувари наших традиција, Радио Бугарска жели мир, благостање и много среће.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива, Facebook / @Bessarabia Secret
Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан..
На Ивањдан када према народном веровању биље добија магичну моћ, Општина Кула и Народно читалиште „Просвета 1882“ позивају госте и становнике општине на фестивал „Ајдушко едене“ (Хајдучко једење). „Ове године ће први пут бити организован..
Више од 30 кувара из целе Бугарске окупиће се 22. јуна на фестивалу народне кухиње „Бабина душица“ који се одржава у Монтани. Фестивал кулинарства део је програма обележавања дана Монтане који пада на Духовски понедељак. У градском врту..
Државна агенција за безбедност на путу поводом Националног дана безбедности у саобраћају, који се у земљи обележава 29. јуна, организује једнодневни..
Услови пловидбе Дунавом биће побољшани кроз европски пројекат DISMAR вредан 10 млн евра, јавља БТА, преносећи речи извршног диретора Извршне агенције за..