Редитељ Галин Стоев је можда најпрепознатљивија личност са којом се наша земља повезује у свету позоришта. Као директор и редитељ Националног театра у француском граду Тулузи, он зна да није лако да се афирмишеш као глумац у Француској. Галин Стоев признаје да је добро прихваћен у заједници, а сусрео је многе глумце и сценске раднике који разумеју и деле његову филозфију и виђења у вези са представама. Међутим, глас Стоева је довољно јак да се чује и ван предела магичног простора позоришне сале. Годинама редитељ прати и реагује на сваки значајнији догађај или промену на бугарској друштвено-политичкој сцени. Ове године је Галин Стоев био међу специјалним гостима 38. издања Фестивала „Аполонија“ у Созополу где је одржао мастер клас и открио која је цена успеха:
„Бити на сцени значи имати власт, али и одговорност,“ рекао је редитељ у интервјуу Програму „Христо Ботев“ – БНР. „Политичари мисле само како да направе добар алиш-вериш док су на власти и ту се прича завршава, што је по мени дубоко трагично. Иако је то мисија и стални процес за сваког уметника – стварати у временима као што су ова данас је посебан изазов. Према речима Стоева:
„Рат представља крајњи облик дехуманизације, а њено постојање је једнако убиству стваралачке способности. Наравно, ми као уметници смо можда донекле и привилеговани јер можемо да причамо и интерпретирамо догађаје и све процесе на различите начине. У том смислу нам позориште пружа бекство од проблема око нас, а уједно нам омогућава да превазиђемо оне који нас „нагризају изнутра.“
„Позориште трансформише бес и немоћ у нешто конструктивно,“ убеђен је Галин Стоев. „А то се постиже суочавањем човека са властитим страховима и манама јер бекство већ дуго није решење. Свет се смањио, а информације већ много брже стижу до нас. Чак и да одмахнемо руком на проблеме, што још увек понекад и радимо, они неће нестати, нити ће довести до нечег конструктивног.“
У оквиру свог мастер класа за Галина Стоева је било важно да полазницима покаже њихов скривени потенцијал, као и какав је то осећај да могу да се слободно изражавају.
„Трудим се да их охрабрујем и провоцирам јер у обе ствари постоје тренуци који те могу дестабилизовати – било то нешто лепо или ружно. У таквим тренуцима треба да будеш довољно храбар да се препустиш свом унутрашњем осећају да си на добром путу,“ рекао је на крају нашег разговора Галин Стоев.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook / ApolloniaFestival
За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог..
Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори..
Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, Национална гимназија за древне језике и културе „Константин – Ћирило Филозоф“, Бугарски културни институт у Братислави и Фондација „Глаголитика“ биће примљени као пуноправни чланови у удружење „Европска..
Први музички фестивал у Бугарској покренут је већ далеке 1926. г. у Варни. Пре скоро сто година, одмах по званичном отварању Морских бања – првог СПА..