Подкаст на српском
Audio Player
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Криза у нашој земљи ће се очитовати у недовољним примањима, а не у недостатку роба

Финансијски саветник: Утицаји међународних догађаја у Бугарској се осећају са закашњењем од 6-12 месеци

Фотографија: Pixabay

За неке људе криза представља могућност. Да ли је то случај и са Бугарима, данас када избори наговештавају наставак политичке нестабилности, цене не престају да расту, а примања као да су „замрзнута“ на рубу егзистенције?

У том контексту утисак остављају речи Добромира Јанева, финансијског саветника са дугогодишњим искуством у области кредитирања, по чијем мишљењу „још увек нисмо дошли до стања у којем можемо да употребимо реч „криза“, а медијска помпа више служи за страшење“.

"Али, то не значи да нас криза не очекује – напротив. Једноставно, она не долази изненада – додао је он у интервјуу за Бугарски национални радио Бургас. – У Бугарској се ефекти глобалних догађаја обично осете са 6 до 12 месеци закашњења. Тако је било 2008. године, а то се дешава и сада. Док друге земље могу да тврде да су у кризи, што налаже увођење веома озбиљних мера, ми се још увек налазимо на путу према стању кризе. Наше продавнице су још увек пуне, људи нису престали да троше, а држава успева да произведе скоро све што јој је потребно – електричну енергију, прехрамбене производе, жито."

Криза ће се одразити на примања, а не у виду недостатка роба и енергије, како се дешавало раније, истакао је аналитичар. И то се већ осећа – новцем који добијамо за свој рад можемо да купимо све мање ствари.


"Може се рећи да се за људе који живе са примањима између 500 и 1.000 лева /250-500 евра/ месечно Бугарска већ налази у кризи, јер морају да се ограниче у основним стварима. Међутим, за људе који зарађују преко 3-4 хиљаде лева (1.500 евра) нема кризе, они почињу да штеде на неким луксузним куповинама, не путују толико често и сл. Историјски гледано, кризу повезујемо са недостатком нечега – хране, електричне енергије, воде. По мом мишљењу, рекао бих да ће се криза очитовати у недовољним примањима, не верујем да ће наступити тренутак када на полицама неће бити производа. А и нема разлога да у нашој земљи поново наступи ограничење у снабдевању електричном енергијом или друге сличне потешкоће, али криза у примањима предстоји. Добро је што се о томе већ дуго прича и људи имају времена да предузму кораке који ће ублажити удар који ће код свакога наступити у различито време, али ће неминовно наступити.“

Постоји ли начин да се супротставимо овим турбуленцијама? Механизми у рукама људи су ограничени и немају сви могућност да их употребе, категоричан је финансијски експерт.

"Све кризе у последњих 10-15 година су увезене у Бугарску. Оне нису изазване унутрашњим факторима, већ спољним. Садашања криза је последица рата који је изазвала Русија. Самим тим и санкције које је увела Европска унија и ми као њене чланице, тј. нисмо се сами довели у стање кризе. Имамо механизме да ублажимо овај удар и да га ограничимо. Али, ови механизми су у рукама државе и оних који њом управљају", објаснио је Добромир Јанев.

Нажалост, наша земља не успева да искористи предности закаснелог утицаја спољних фактора на животе бугарских грађана. Један од разлога је и то што смо се ми, током година које су биле тешке за економију и финасије, непрестано налазили у стању политичке кризе и смене политичких субјеката. Све ово утиче на цену коју плаћа обичан бугарски грађанин.

Интервју: Маријан Иванов, БНР Бургас

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Pixabay




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јефтина радна снага више није главни фактор привлачења страних инвестиција у Бугарску

Трансформација – то је реч која најтачније описује тренутно стање домаће индустрије. Према анализи секторских података за период од 2008. до почетка 2024. године, коју је спровео Институт за тржишну економију, Бугарска губи имиџ дестинације..

објављено 3.4.25. 15.35

Туристички сектор у Бугарској спреман за рад са заједничком европском валутом

Туризам је један од сектора код нас који је у највећој мери спреман да несметано настави рад и после приступања Бугарске еврозони – сматра извршни директор Националног туристичког одбора др Полина Карастојанова. У туристичком сектору и сада се..

објављено 31.3.25. 12.10

Бугарска има најниже трошкове рада међу земљама ЕУ

Према најновијим подацима европске статистичке агенције Евростат, трошкови рада у Европској унији током 2024. године у просеку су износили 33,5 евра по сату, док је у земљама еврозоне тај просек износио 37,3 евра по сату.  Бугарска је имала најниже..

објављено 30.3.25. 10.30