За неке људе криза представља могућност. Да ли је то случај и са Бугарима, данас када избори наговештавају наставак политичке нестабилности, цене не престају да расту, а примања као да су „замрзнута“ на рубу егзистенције?

У том контексту утисак остављају речи Добромира Јанева, финансијског саветника са дугогодишњим искуством у области кредитирања, по чијем мишљењу „још увек нисмо дошли до стања у којем можемо да употребимо реч „криза“, а медијска помпа више служи за страшење“.

"Али, то не значи да нас криза не очекује – напротив. Једноставно, она не долази изненада – додао је он у интервјуу за Бугарски национални радио Бургас. – У Бугарској се ефекти глобалних догађаја обично осете са 6 до 12 месеци закашњења. Тако је било 2008. године, а то се дешава и сада. Док друге земље могу да тврде да су у кризи, што налаже увођење веома озбиљних мера, ми се још увек налазимо на путу према стању кризе. Наше продавнице су још увек пуне, људи нису престали да троше, а држава успева да произведе скоро све што јој је потребно – електричну енергију, прехрамбене производе, жито."

Криза ће се одразити на примања, а не у виду недостатка роба и енергије, како се дешавало раније, истакао је аналитичар. И то се већ осећа – новцем који добијамо за свој рад можемо да купимо све мање ствари.

"Може се рећи да се за људе који живе са примањима између 500 и 1.000 лева /250-500 евра/ месечно Бугарска већ налази у кризи, јер морају да се ограниче у основним стварима. Међутим, за људе који зарађују преко 3-4 хиљаде лева (1.500 евра) нема кризе, они почињу да штеде на неким луксузним куповинама, не путују толико често и сл. Историјски гледано, кризу повезујемо са недостатком нечега – хране, електричне енергије, воде. По мом мишљењу, рекао бих да ће се криза очитовати у недовољним примањима, не верујем да ће наступити тренутак када на полицама неће бити производа. А и нема разлога да у нашој земљи поново наступи ограничење у снабдевању електричном енергијом или друге сличне потешкоће, али криза у примањима предстоји. Добро је што се о томе већ дуго прича и људи имају времена да предузму кораке који ће ублажити удар који ће код свакога наступити у различито време, али ће неминовно наступити.“

Постоји ли начин да се супротставимо овим турбуленцијама? Механизми у рукама људи су ограничени и немају сви могућност да их употребе, категоричан је финансијски експерт.

"Све кризе у последњих 10-15 година су увезене у Бугарску. Оне нису изазване унутрашњим факторима, већ спољним. Садашања криза је последица рата који је изазвала Русија. Самим тим и санкције које је увела Европска унија и ми као њене чланице, тј. нисмо се сами довели у стање кризе. Имамо механизме да ублажимо овај удар и да га ограничимо. Али, ови механизми су у рукама државе и оних који њом управљају", објаснио је Добромир Јанев.

Нажалост, наша земља не успева да искористи предности закаснелог утицаја спољних фактора на животе бугарских грађана. Један од разлога је и то што смо се ми, током година које су биле тешке за економију и финасије, непрестано налазили у стању политичке кризе и смене политичких субјеката. Све ово утиче на цену коју плаћа обичан бугарски грађанин.

Интервју: Маријан Иванов, БНР Бургас

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Pixabay