Гласање Бугара у иностранству је протестно, они су гневни и поручују: „Промените Бугарску на боље“ – изјавио је у свом коментару резултата избора ван граница наше земље социолог Агенције „Галуп интернешнал“ Прван Симеонов. Међутим, за разлику од претходних избора, сада на политичкој сцени недостаје нови велики пројекат, који би придобио бираче, какав је био случај партије шоумена Славија Трифонова, али се Бугари са правом гласа у иностранству још увек надају да ће доћи нешто ново, нешто другачије и то није изненађујуће:
"Чим су се определили за живот у иностранству, људи су тамо видели више могућности за себе и своје породице, него у својој земљи. То што резултати формације „Настављамо промену“, која је још увек нешто ново за многе бираче ван граница земље, нису лоши, представља још један доказ у том правцу."
Дозу оптимизма Симеонов осећа и у могућности за постепено враћање биполарног модела у домаћу политику, која је резултат смене генерација.
"Имамо шансу да постигнемо релативно прегледну политичку мапу земље, на којој се на једној страни налази ГЕРБ као десно-центристичка партија, а на другој – "Настављамо промену" као центристичко-левичарска формација. На периферији могу остати "Демократска Бугарска" и Бугарска социјалистичка партија. То је можда оптимистичан сценарио за земљу" – каже Прван Симеонов и додаје:
"За разлику од данас, када смо у ћорсокаку, у претходним случајевима у Бугарској је постојала јасна порука друштва за промену модела. Међутим, овог пута на дневном реду није „промена против статуса кво“ – на дневном реду су питања везана за рат, високе цене итд, тако да није јасно какав је тип управљања наручио бирач. С друге стране, видимо да политичари немају баш неку велику жељу да управљају земљом и тако имамо двоструко повлачење – народ нема жељу да гласа, а политичари немају жељу да управљају."
Резултати пописа становништва Бугарске сведоче о потреби прекрајања политичке мапе наше земље
У интервјуу Радио Бугарској се Прван Симеонов осврнуо и на промене које произилазе из објављених резултата пописа становништва Бугарске које је Национални завод за статистику спровео 2021. године. Према њима, становништво наше земље износи нешто изнад 6,5 млн људи, а запажа се и озбиљна депопулација неких региона.
Највећи проблем је повезан не толико са бирачким списковима, на којима је и немало Бугара који живе у иностранству, колико са разликама у тежини гласова за народне посланике у појединим изборним јединицама у земљи – навео је социолог.
"Испоставља се да према новом попису гласови у Софији имају много већу тежину, што значи да досадашњим мандатима треба додати још мандата. Међутим, то ствара проблем, јер се у престоници гласање одвија на много другачији начин него у осталим местима земље. Ту имамо сопствени дневни ред, ту је прозападно оријентисана, млађа и либералнија генерација, која гласа другачије. А акоСофијадобије још већу тежину, то ће довести и до веће тежине гласова бирача у Софији на мапу бирачког тела Бугарске. Међутим, та мапа мора да одражава реално стање тако да тежина једног гласа свугде буде једнака."
Ипак, тешко је очекивати да ће се нови парламент латити прекрајања изборне мапе у земљи.
"Због великих разлика између политичких снага тешко је постићи било какав консензус. Како да прекроје изборну мапу, када ће свако тражити свој интерес? – Чини ми се да се услед смањења одзива бирача шансе за прекрајање изборне мапе све више смањују" – рекао је у закључку Прван Симеонов.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, БГНЕС-архива
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..