Из житија Свете Петке знамо да је она рођена у 11. веку у Епивату, на обали Мраморног мора, у имућној и веома побожној породици. Водила је благочестив живот, а према предању, помагала је болеснима и хранила гладне. Након смрти светице њене мошти су постале симбол борбе за очување хришћанске културе од исламске асимилације. Цар Иван Асен IІ је 1238. године пренео мошти Свете Петке у Трновград (данашњи град Велико Трново) где су оне остале до пада старе бугарске престонице под Османску власт. Године 1641. мошти светице су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.

Постоје бројне легенде и предања везана за Свету Петку и чуда која је она чинила. Веровало се да је светитељка била заштитница жена, породиља, породице и куће. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.

У граду Трну се налази јединствени пећински параклис посвећен Светој Петки. 

У част светитељке на Петковдан жене месе посебан хлеб који односе у параклис. Предање каже да се у тој пећини Света Петка крила од прогонитеља. Тамо је очуван велики камен у облику округлог хлеба, а сваке године 14. октобра свештеник служи водоосвећење и благосиља донесени хлеб. Према веровању мештана, овде се догађају чуда, довољно је само помолити се светици. Вода која цури кроз стене у пећинском параклису се скупља у посебне посуде, јер по верницима, помаже у лечењу болести.

Много је храмова у Бугарској посвећених Светој Петки. Међу њима је и храм Свете Петке Старе у Софији. Више о њему можете прочитати ОВДЕ.

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС-архивa, tran.egov.bg