Из житија Свете Петке знамо да је она рођена у 11. веку у Епивату, на обали Мраморног мора, у имућној и веома побожној породици. Водила је благочестив живот, а према предању, помагала је болеснима и хранила гладне. Након смрти светице њене мошти су постале симбол борбе за очување хришћанске културе од исламске асимилације. Цар Иван Асен IІ је 1238. године пренео мошти Свете Петке у Трновград (данашњи град Велико Трново) где су оне остале до пада старе бугарске престонице под Османску власт. Године 1641. мошти светице су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.
Постоје бројне легенде и предања везана за Свету Петку и чуда која је она чинила. Веровало се да је светитељка била заштитница жена, породиља, породице и куће. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.
У граду Трну се налази јединствени пећински параклис посвећен Светој Петки.
У част светитељке на Петковдан жене месе посебан хлеб који односе у параклис. Предање каже да се у тој пећини Света Петка крила од прогонитеља. Тамо је очуван велики камен у облику округлог хлеба, а сваке године 14. октобра свештеник служи водоосвећење и благосиља донесени хлеб. Према веровању мештана, овде се догађају чуда, довољно је само помолити се светици. Вода која цури кроз стене у пећинском параклису се скупља у посебне посуде, јер по верницима, помаже у лечењу болести.
Много је храмова у Бугарској посвећених Светој Петки. Међу њима је и храм Свете Петке Старе у Софији. Више о њему можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС-архивa, tran.egov.bg
Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском..