"У Бугарској још увек немамо добрих примера за управљање кризама у институцијама. Често пута покушаји превазилажења последица криза воде осећају да су предузете неадекватне мере, а ресурси су недовољни или неправедно расподељени.“ То су речи др Илине Начеве, руководиоца истраживачког пројекта "Социјално-психолошки ефекти кризе коју је изазвала пандемија Ковида-19." Последњих годину дана на пројекту ради 9 истраживача – психолога и антрополога, који истражују три основне групе људи: запослени родитељи деце млађе од 12 година; људи који су остали без посла или су променили радно место због кризе и људи са хроничним болестима на које, из једног или другог разлога, утиче свака фаза кризе. Пројекат се спроводи онлајн, а може да учествује свако ко попуни специјалан упитник доступан на страници пројекта на друштвеним мрежама. Реализација пројекта финансирана је средствима из Фонда за научна истраживања БАН. 

"Као део научно-истраживачког рада спровели смо 45 разговора са представницима све три групе које су предмет нашег истраживања. Недавно смо сумирали најновије податке и већ можемо да у најгрубљим цртама дефинишемо тешкоће са којима се суочавамо за време кризе," каже др Цветелина Панчелијева с Института за истраживање становништва и човека БАН:

"Прикупљени подаци су подељени у две категорије – у првој су они на основи емоција које људи осећају током кризе изазване пандемијом. Страх је емоција коју учесници најчешће помињу у разговорима. У све три групе превагу има негативна емоционална позадина. Забележен је и већи ниво анксиозности, стреса, туге, али је страх на првом месту. Ово, наравно, није изненађење, али зато нас је изненадила чињеница да људи са хроничним болестима имају најнижи ниво страха у поређењу са припадницима остале две групе. Најзабринутији су родитељи и то из разлога да су се нашли у врло нетипичној за њих ситуацији, у којој треба да прилагоде своје личне и професионалне обавезе новонасталим условима. На другом полу су хронични болесници који имају најнижи ниво страха због једне своје специфичности, а то је – веће искуство, а отуда и већа флексибилност и отпорност на кризе. Реч је о људима који су наилазили на многе тешкоће у животу, укључујући и на здравственом плану. Оно што их забрињава је недостатак информација или противречне информације које добијају из различитих извора и немогућност да имају слободан приступ медикаментима који су им у већини случајева од виталног значаја."

И сама др Панчелијева је анализирајући резултате истраживања остала изненађена чињеницом да се у кризним ситуацијама најбоље сналазе људи који комбинују различите животне улоге, што није случај са особама које су фокусиране искључиво на развој своје каријере или на само једну, конкретну активност у свом свакодневном животу.

"Бугари који успевају да споје идентификацију, инклузију, припадност разним делатностима, у ствари су уједно и људи који успевају да се много боље сналазе у време здравствене кризе и кризе уопште," рекла је др Панчелијева у интервјуу Радио Софији – БНР.

Саставила: Гергана Манчева

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС-архивa, Pixabay