Бугарска православна црква и њени верници 18. октобра славе успомену на Свету великомученицу Злату Магленску, која је живела у другој половини 18. века.
Злата је рођена у селу Слатина у Магленској области, од сиромашних сеоских родитеља. Злата, која је имала још три сестре, била је смерна и побожна девојка, златна не само по имену него и по срцу чистом. Била је и необично лепа и та њена лепота била је повод да она постане великомученица.
Према житију светице, један млади тамошњи Турчин је отео Злату и покушао је да је разним обећањима приволи да се потурчи, дајући јој реч да ће се онда оженити њоме, у противном, ставиће је на страшне муке. Злата је одбила и неустрашиво рекла: „Ја у Христа верујем и Њему се клањам, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на ситне комаде исекли.“
Отмичари су Злату подвргнули ужасним мукама у тамници. На крају су је Турци обесили о дрво и исекли сву на ситне комаде.
Света Злата Магленска је заштитница Бугара у иностранству. Светитељка је на неким од икона приказана у народној ношњи.
Бугарска је 6. септембра 1885. осванула с радосном вешћу: проглашено је уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије . Био је то крај поделе на северну и јужну Бугарску. Вест је затекла кнеза Александра I Батенберга у његовој..
Данас, 30. августа, на дан обележавања 148. годишњице битке код Шипке, која је у историју ушла као "Шипченска епопеја", у близини величанственог Споменика слободе на врху Шипка отвара се изложба "Дугачак пут националне химне". Управо на овом..
У цркви порушеног манастирског комплекса на острву Свети Јован у близини Созопола, данас је, после 500 година, поново служена Божанска света литургија. Повод је успомена на Усековање главе Светог Јована Крститеља, које Бугарска православна црква..
Бугарска је 6. септембра 1885. осванула с радосном вешћу: проглашено је уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије . Био је то крај..