Бугарска православна црква и њени верници 26. октобра славе успомену на Светог Димитрија Солунског, празник који је у народу познат као Митровдан.
Димитрије је рођен у Солуну у 3. веку н. е, где је постављен на место свог оца за војводу. Задатак му је био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Римски војници изболи су га копљима почетком 4. века.
У бугарском народном календару, Митровдан је празник који означава прву прекретницу у времену и радовима у пољу. Некада се веровало да управо Свети Димитрије Солунски доноси зиму. Светац долази на црвеном коњу, а из његових рукава и браде почиње да пада снег. Уочи Митровдана треба да се заврше сви велики послови, посебно пољопривредни. На овај дан су се исплаћивали сезонски радници и овчари који су почели радити на Ђурђевдан. Неки од њих су зарађеним новцем плаћали припреме за веридбе и венчања, други су одлазили у туђину како би осигурали пристојан живот себи и својој породици. Стога се Митровдан празнује и као празник помоћника, шегрта и грађевинара...
Према предању, Свети Димитрије и Свети Ђорђе су браћа близанци који су братски поделили 12 месеци у години. Ђорђе је добио лето, а Димитрије – зиму. Друга легенда каже да је Свети Димитрије Мироточиви брат Архангела Михаила.
Митровдан предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан, зима ће бити блага, са мало хладних дана. Ако на Митровдан падне снег, верује се да ће се задржати све до пролећа.
На овај дан славе сви који носе име Димитар, Димитрина, као и они који се зову Димо, Димка, Митко, Мита, Митра итд. По селима се кољу курбани, људи се традиционално окупљају за богатим трпезама, играју се кола и певају песме.
Данас смо за вас одабрали лагану народну песму „Димитар рано поранио“ са репертоара Влкане Стојанове.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..