Кроз приче деца за први пут у животу упознају свет око себе и почињу да разликују добро од зла, лепо од ружног, исправно од погрешног. Када одрастемо, ове „приче“ нам се причају кроз судбине људи из наше околине, личности које нам служе као узори и стожери наших сопствених схватања. Наших савремених просветитеља. Данас ћемо вам испричати једну од њих – причу о дечаку рођеном незаборавне 1968. године у Ћустендилу, који је кренуо стопама свог оца уметника и корак по корак се попео на свој сопствени врх ...

Он је Теодор Ушев* – најутицајнији аниматор на свету у последњих 25 година, према анкети Фестивала анимације Лерида (Animac) и Културног центра у Барселони са почетка 2021. године, награђен са више од 200 међународних награда, укључујући номинацију за Оскара 2017. године за филм „Слепа Вајша” према причи Георгија Господинова. Пут га води кроз Пловдив, где је Ушев завршио Средњу уметничку школу за сценски кадар, након чега је магистрирао графички дизајн на Националној академији уметности у Софији, да би 1999. отишао у Монтреал и годинама сарађивао са канадским Националним филмским одбором на стварању неких од најнаграђиванијих анимираних филмова нашег времена. Остало је историја сачињена од „невидљивих веза“ са бугарским призвуком и уз учешће Радија Бугарска, о чему говори и најновији документарни филм Борислава Колева, посвећен нашем познатом уметнику.

• Теодор Ушев: Од Радија Бугарска до Канаде

Филм „Теодор Ушев: Невидљиве везе“ први пут је представљен 10. октобра у оквиру фестивала "Синелибри" у Софији.

"Увек су ме занимали људи из света уметности, културе и спорта. И иако моји јунаци имају различите судбине, карактере, професије, они припадају једној генерацији – мојој генерацији. Сви они рођени су 60-их година прошлог века, обликовали су се 70-их и 80-их година, када је започео и њихов професионални пут, а активно живе од 90-их година наовамо. И заправо, кроз личну историју својих јунака, увек настојим да направим портрет времена", рекао је Борислав Колев нашим колегама из БНР Варна.

Ушев: Чак и ако живимо вани, тражимо везе са људима са којима дишемо у истом ритму

У документарном филму се осећа веома активан јавни став Теодора Ушева о ситуацији у Бугарској и њеном месту на геополитичкој карти Европе. Ствари о којима се посредно говори у дебитантском дугометражном филму самог аниматора. Дугоочекивана продукција Канаде и Бугарске „φ 1.618” премијерно је приказана 8. октобра на отварању фестивала "Синелибри" у Софији, а сам редитељ је био је гост у студију програма БНР "Христо Ботев" како би испричао детаље о томе. Филм је инспирисан романом „Пумпал” културолога Владислава Тодорова, који такође већ дуги низ година живи ван граница Бугарске, у САД.

"Интеракција бугарских уметника ван Бугарске је изузетно важна, јер тако настају ремек-дела“, каже Теодор Ушев. „Чак и ако живимо вани, тражимо везе са људима са којима дишемо у истом ритму. Наш патриотизам није у тетовирању националних хероја које смо издали у прошлости. Наш патриотизам састоји се у томе да тражимо људе који су рођени на истом месту, који имају исте погледе на свет. Са заједничком визијом како да место где смо рођени учинимо што атрактивнијим и занимљивијим. Да буде боље за наредне генерације."

Наслов филма је вредност божанског пресека у природи – однос последња два броја у Фибоначијевом низу. „Ја сам уметник и волим пропорције, бројеве. Ушев је бескрајно захвалан колегама из Канаде, који су пристали да раде на филму готово без надокнаде, само због њега.

"Свиђа ми се када људи раде за неки циљ, а да им то не мора нужно донети материјалну сатисфакцију или им олакшати ствари. Напротив, често када радимо за неки за циљ, живот нам постаје компликован, јер сваки циљ наилази на отпор, а захтева огромну посвећеност. Због тога се у Бугарској ствари тешко дешавају", објашњава наш светски познати сународник.

Ушев истиче да му је интуитивно било важно да прва пројекција његовог дебитантског играног филма буде управо у Бугарској, његовој земљи. Иако живи у иностранству, веома је друштвено ангажован – у сећању су нам цртежи Теодора Ушева који приказују очи лекара на Ковид одељењу Војномедицинске академије у Софији и плакати нацртани у знак подршке украјинским избеглицама.

"Рат никада није добар излаз из ситуације, а данас се рат води пред нашим вратима", каже аниматор, признајући да први пут осећа узнемиреност због онога што се догађа.

"Највише узнемирује чињеница да у нашој земљи постоје људи који су спремни да отворе врата и пусте овај рат у нашу кућу, приклонивши се погрешној страни. Стављајући се на страну насилника, узурпатора. Уметници су, уколико им се пружи таква прилика, дужни да заузму став и учествују у победи нормалности над злом, лепоте над злом. Морамо бити амбасадори доброга."

То је оно што Теодор Ушев покушава да буде док припрема своје следеће филмске пројекте – два дугометражна и два анимирана филма. Један од њих – "Вук", заснован је на причи Емилијана Станева. "Опет бугарски траг", шаљиво убацује редитељ. Прича коју је сам Емилијан Станев сажео у две реченице: "Мрзимо вука (у себи), али не можемо бити срећни без њега. Компликовано је!".

*Теодор Ушев је један од бугарских амбасадора културе за 2021. годину на конкурсу Бугарског националног радија.

Текст: Весела Крастева (на основу интервјуа Нине Цаневе, БНР-„Хр.Ботев“ и Александре Јорданове, БНР-Варна)

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Ани Петрова, Теодор Ушев, Елица Матеjева, Cinelibri