Бугарска је своје научне експедиције на Антарктику започела пре 35 година, када jе током поларне летње сезоне 1987-1988. шест бугарских научника постало део пројекта заједно са Британским антарктичким друштвом и Совјетским институтом за антарктичка и поларна истраживања. Бугарски програм у то време је био усмерен на научни развој и организацију логистике, а управо је током ове антарктичке сезоне изграђен бугарски објекат на острву Ливингстон на Јужним Шетландским острвима, у североисточном делу Јужног залива.

Бугарска је данас једина држава на Балканском полуострву која има своју базу на Антарктику у којој се ради без престанка, сваке године. Са развојем технологије, Јужни залив Леденог континента, а посебно острво Ливингстон, постаје све насељенији. У близини наше базе налази се још 7-8 истраживачких центара других земаља. Суседи бугарских научника су њихове колеге из Шпаније, Русије, Уругваја, Аргентине, Кине итд.

• Фото изложба поводом 30 година пријатељства између Бугарске и Шпаније

"Прва бугарска истраживачка експедиција на Антарктик је стигла у пролеће 1988. године што је означило почетак дугогодишњих научних истраживања овог континента. То су најекстремнији услови на планети у којима човек може да се нађе", каже проф. Христо Пимпирев – геолог, дугогодишњи руководилац наших поларних експедиција и председник Бугарског антарктичког института. Температуре на Јужном полу су сличне температурама на Марсу, као да сте на другој планети. Тамо је најнижа измерена вредност минус 89 степени, али током поларног лета обично је од минус 15 до минус 38 степени.

Проф. Христо Пимпирев ће предводити и овогодишњу антарктичку експедицију до Леденог континента, а током званичне церемоније председник Румен Радев учесницима експедиције је уручио националну заставу. Ове године ће на Ледени континент за први пут отпловити и бугарски војни научно-истраживачки брод "Св. Ћирило и Методије".

• Бугарска већ има научноистраживачки брод

"Доказаћемо да смо поморска нација и да можемо да се бавимо науком у Светском океану", рекао је проф. Пимпирев у интервјуу за БНР Варна.

"Захваљујући овом епохалном путовању постајемо поморска нација. Срећан сам што су нам помогле наше шпанске колеге из суседне базе, које су дошле овде и рекле да је наш брод изузетно добро припремљен. Бугарске редовне и привремене владе које су се смењивале на сваких неколико месеци ипак су схватиле да је то важно за бугарску науку, за бугарску спољну политику. На овај начин, ми постајемо део европске научне флоте ЕУ. Чак и мене са свих страна већ траже за научне пројекте који ће се ускоро спровести на нашем броду."

Обезбеђена су и средства за набавку специјалне опреме, за шта је расписана јавна набавка, а тренутно се обављају ремонтни радови. Уколико све буде ишло по плану, брод "Св. Ћирило и Методије“ са посадом коју чини 21 припадник војне флоте, међу којима и војни лекар, испловиће средином децембра. "Радимо на томе да Бугарска за 2-3 генерације буде утицајан фактор на Леденом континенту", објаснио је капетан Николај Данаилов за БНР. А адмирал флоте проф. др Бојан Медникаров дао је појашњења у вези са радовима на припреми пловила:

"Ради се о додатном бродском генератору који ће бити од помоћи за уштеду горива и енергије, као и о додатном систему за пречишћавање воде, јер је овај брод последњи пут радио у условима Црног мора, у близини своје матичне базе и снабдевање свежом водом није представљало проблем. Сада смо захваљујући Бродарској компанији "Бугарска поморска флота" успели да набавимо овакав систем запречишћавање воде. Брод ће бити опремљен и радио-навигационом опремом, која је накнадно купљена. Такође, потребно је обавити и одређене обавезе у вези са припремом посаде, након чега ће уследити 3-4 пловидбе, које ће показати спремност брода за извршавање задатака на отвореном мору. Ове провере ће бити извршене овде у Црном мору. Предвиђена је и пракса за питомце школе из ​​Варне, који ће из наше луке отпловити до Картахене у Шпанији, како би своје вештине усавршили у реалним условима."

• Спасов: „Сањао сам да одем на Антарктик и свирам пингвинима“

Текст: Гергана Манчева

(Интервју: Данијела Стојнова, БНР Варна)

Превод: Свјетлана Шатрић