За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство Божије. Родитељи су ти који своју децу воде у храм Божији, као што су некада Јоаким и Ана први пут у Јерусалимски храм одвели своју дуго очекивану ћерку Марију, будућу мајку Спаситеља. Према Јеванђељу, трогодишња Марија се сама, без ичије помоћи попела на врх степеница где ју је дочекао првосвештеник Захарије и увео у храм, у светињу над светињама, где никада нико није могао ући…
Тај дан и тај догађај славимо као Ваведење Пресвете Богородице – један од 12 великих хришћанских празника.
Није случајно то што се Одлуком Светог синода БПЦ Ваведење Пресвете Богородице слави и као Дан хришћанске породице и православне омладине. Тако је велика духовна симболика празника подсећала родитеље на њихове моралне обавезе према деци – да их васпитавају у духу хришћанских врлина. Овај дан је био прави празник – деца су имала слободан школски дан да би заједно са својим родитељима отишла у цркву.
Данас савремено друштво доживљава традиционалне патријархалне вредности наше културе као застареле верске ритуале. Ако празник пада у радни дан, деца иду у школу, а родитељи испуњавају своје радне обавезе. Међутим, иако ретко, има учитеља који на Ваведење Пресвете Богородице воде децу у цркву.
На тај дан увече се породице окупљају за трпезом да би уз посну погачу, рибу и чашу вина обележиле празник. По традицији се сто не распрема да би се преко ноћи и Богородица угостила и благословила дом.
Превела: Албена Џерманова
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..