Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Рута која прати стопе Ћирила и Методија промовисаће њихово дело у Европи

Из збирке икона „Свети Ћирило и Методије“ Историјског музеја у Добричу

Пут ходочашћа за Сантијаго де Компостела датира још из средњег века. Ово је практично прва ходочасничка рута на Старом континенту. Данас је једна од укупно 48 културних „рута“ које је сертификовао Савет Европе, а које су везане за европске вредности и демократију. Једна од ових рута прати ширење дела Ћирила и Методија, твораца словенске писмености и проповедника хришћанства, а резултат је дугогодишњег истраживачког рада бугарских научника.

Истраживачи су утврдили постојање огромног броја споменика и локалитета повезаних са Светом браћом на Старом континенту. Познато је да су Ћирило и Методије свети заштитници Европе, заједно са Бенедиктом Нурсијским. "То су две културне и духовне традиције континента: западна – Бенедиктова, и источна – Ћирила и Методија. Међутим, не треба их раздвајати, јер се њихов рад шири како на исток тако и на запад", каже проф. Славија Барлијева, заменик директора Ћирило-методијевског научног центра Бугарске академије наука који припрема ову руту.

"Кaда кренемо од Немачке, где је Методије у Рајхенауу или Елвангену провео неколико година у изгнанству, преко Беча, где су током XVIII века у царској дворској цркви сваке године приређиване прославе у част Свете браће. У Чешкој је у XIV веку цар Карло IV Луксембуршки дело Свете браће користио за подизање самосвести локалног словенског становништва. Уводи се глагољица, додуше у ограниченим подручјима, а посебним указом почиње да се обележава и празник

У Мађарској пак налазимо трагове боравка Ћирила и Методија код блатноградског кнеза Прибине. У Србији, тачније у Сирмијуму или данашњој Сремској Митровици, Методије је био архиепископ. Да не говоримо о делу Свете браће у Бугарској, где налазимо најстарије споменике бугарске књижевности – ради се о глагољским натписима на епиграфским споменицима у Плиски. Или најстарији ћирилични натпис у Крепчи из 921. године. А шта тек рећи о манастирима у Равди, у Иванову, о храмовима широм Бугарске који су им посвећени..."

Заједно са представницима различитих ресора и гранских организација, научници тренутно раде на креирању конкретног туристичког производа у оквиру иницијативе за културне руте Савета Европе. Али у овом случају не ради се само о туризму.


"Научни део је веома важан, али уз то у фокус стављамо и образовање – млади људи се укључују у истраживање", каже проф. Барлијева. "Чак и ученици који почињу да истражују, на пример, како се празник Ћирила и Методија обележавао у једном насељеном месту кроз призму њихових родитеља и бака и дедова. Феномен празновања је веома важан, као и чињеница да у Бугарској постоји на десетине цркава и храмова који су под покровитељством Свете браће. Зато што је ова традиција моћан инструмент идентитета."

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Facebook / Археолошки музеј Велики Преслав

Музеј „Велики Преслав“ представља руту Ћирила и Методија у Бугарској

Поводом дана успења Светог Ћирила, Археолошки музеј „Велики Преслав“ представља изложбу „По стопама ученика“. Експозиција, посвећена творцима славенобугарске азбуке, прати руту Ћирила и Методија у Бугарској, као део Европске културне руте Савета..

објављено 14.2.25. 11.09
Марија Бакалова

Марија Бакалова глумиће са Силвестером Сталонеом

Бугарска глумица Марија Бакалова добила је главну улогу у новом филму Силвестера Сталонеа "Моје ремек-дело" (My Masterpiece), преноси професионални филмски портал IMDB. Бакалова ће у овом акционом остварењу глумити плаћеног убицу и делити сцену са..

објављено 11.2.25. 11.10
Фотографија: Позоришно-музички продуцентски центар у Варни

„Турандот” и чаша вина на Дан заљубљених у Опери у Варни

Дан заљубљених има посебно место на програму Државне опере у Варни. Дана 14. фебруара публика ће гледати велику музичку љубавну причу о кинеској принцези Турандот, у истоименој Пучинијевој опери. У улози принца Калафа наступа тенор Валериј Георгијев, улогу..

објављено 9.2.25. 10.30