На новом албуму познатог бугарског саксофонисте Владимира Карпарова „Јаглика“ /на бугарском ˮИглика“/ налази се девет ауторских композиција. Свака од њих прича о неком личном доживљају и животном догађају који је обележио пут музичара последњих неколико година. Музика, која представља колоритну комбинацију џеза и бугарских фолклорних елемената, је веома емотивна. По речима Владимира Карпарова, неки комади су везани за савремене теме, као на пример Refugee (ˮИзбеглица“). У њој је композитор замислио да је међу људима са којима истински саосећа – избеглицама које траже спас од агресије, насиља, сиромаштва и траже нови дом. ˮБерлинско коло“, пак, је посвећено немачкој престоници, у којој Владимир живи и ради више од 20 година. ˮОвај град има више лица, више култура, којима ја желим да се једног дана заједно ухвате у коло“ – каже он.
ˮКада сам морао да поређам песме на албуму, одлучио сам да их повежем са значењем њихових имена те да их ујединим у причу везану за мој живот. За мене су све те ствари једна целина – мислим на музику и приватни живот. Први комад је ˮМерак“, мој мерак у музичком смислу –оно што ме је натерало да свирам на саксофону, да стварам ауторску музику, да радим, да се развијам.
Следећи комад је посвећен Камелији – мојој жени, мојој музи. Она је из околине Пазарџика, зна и воли да игра сложена бугарска кола. У ствари, ми смо се тако упознали – она је водила коло на једном празнику овде у Берлину. Веома сам срећан што су све илустрације на омоту албума дело моје 6-годишње ћерке – Иглике /“иглика“ је на српском јаглика/. Њој је посвећен албум“.
„Занимљива је инспирација за један од најколоритнијих комада на мом новом албуму – ˮСилвестер чочек“. У питању је смешна и помало необична ситуација у којој се бар једном нашао сваки музичар“, наставља Владимир:
ˮПозвали су ме да свирам на новогодишњој журци људи које нисам знао. Јавио ми се ди-џеј, кога такође нисам знао. Морао сам да свирам на плејбек. Имам искуство у различитим жанровима, али ми то никако није успевало. А дао сам све од себе! Међутим, један од организатора је имао другачије мишљење, платили су ми и ја сам кренуо пре краја журке. На изласку ми је неколико дама рекло да им се допало. Био сам у шоку, вратио се кући и на крају крајева, испало је да у сваком злу има нечег доброг. Тада сам написао тај комад, инспирација ми дошла док сам возио кући, док сам мислио да можда и не треба да прихватам такве позиве за наступ...“
Све ове музичке приче представиће у Берлину Владимир Карпаров квартет, у којем свирају још Данијел Ставински – клавир, Игор Спалати – контрабас, Димитрис Кристидес – бубњеви. Неке комаде ће имати прилику да чује и бугарска публика на ауторском концерту Владимира Карпарова са Биг бендом БНР, у априлу идуће године, за који му је позив упутио диригент Бенда Антони Дончев.
ˮВеома сам захвалан на овој прилици, тренутно припремам аранжмане. Надам се да ћемо и са квартетом имати прилику да комаде са новог албума представимо на некој фестивалској сцени у Бугарској“, рекао је на крају музичар.
Превела: Албена Џерманова
„Борис Христов – амбасадор бугарске песме“ наслов је концерта оперског певача Пламена Бејкова и пијанисткиње Божене Петрове, који ће се одржати вечерас од 19.00 часова у Првом студију Бугарског националног радија (БНР). „Програм је покушај за..
Изузетни музичари ће 6. новембра у софијској сали "Бˈлгарија" извести мало позната дела. Звучаће "Варијације на тему Френка Бриџа" – рано дело Бенџамина Бритна у извођењу Камерног ансамбла "Софијски солисти" под диригентском управом Константина..
Једна од најлепших и најдуговечнијих песама Бугарске, „Зајди, зајди, јасно сонце“, оличење је музичке традиције старе најмање пет векова. Песма је у Бугарској популарна у верзији чији текст је уврштен у збирку народних песама и стихова „Нова..
Група D2 и Владимир Ампов – Графа окупили су се како би оживели песму стару скоро четврт века. Они су снимили нову верзију песме „Колико си лепа,“ која се..