У Бугарској је стање у живинарству више него алармантно. Полако, али сигурно, бугарски произвођачи губе своје позиције на домаћем тржишту, у просеку за 5% годишње, а неколико узастопних бугарских влада игнорисало је захтеве живинара.

„Бугарско месо замењује се пољским и мађарским које у Бугарску увек стиже у петак увече и не бих рекао да је оно најбољег квалитета“, тврди Ивајло Галабов, председник Савеза живинара Бугарске и појашњава: „Имамо довољно разлога да од Бугарске агенције за безбедност хране затевамо да редовно врши контролу салмонеле, јер Пољска и Мађарска гледају да у петак после подне, пре него што се кланице темељно оперу и када су ризици од салмонеле велики, своју производњу пошаљу у земље са ниским нивоом контроле, међу којима је и Бугарска“.

Савез живинара има три захтева, а то су: фискална контрола, контрола квалитета (односно рока трајања и одсуства салмонеле) и правилно етикетирање финалних производа. „Механизам је исти и важи за све врсте меса на тржишту“, наглашава Галабов.

„Етикетирање представља основни проблем. У продавницама ни на једном производу није исправо наведено да ли је дотични производ или ринфуз добијен од свежег меса и какво је његово порекло. Ако би писало: „Овај филе или овај бифтек је направљен од одмрзнутог пољског пилећег меса“, нисам сигуран да би се ови производи продавали тако лако као што се тренутно продаје јефтинија роба. Ми смо међу најсиромашнијим потрошачима у Европи и људи су у искушењу због цене. Али ако је то на производу наведено јасно и разумљиво, сваки купац ће одлучити да ли је тај производ за њега или није. Ми једноставно желимо једнака тржишна правила и упозоравамосваку нову владу на овај проблем“, напомиње наш саговорник.

Шта је дефростовано месо?

„Дефростовање значи одмрзавање. Уобичајена је пракса да се смрзнуто месо одмрзава и припрема“, објашњава Ивајло Галабов. „Међутим, шта се ради у случајевима о којима говорим? Купује се смрзнуто месо, које је јефтино, јер након његовог првог замрзавања цена пада за 20% због нарушавања квалитета укуса. Ово месо се одмрзава, сече, зачињава, поново замрзава и продаје се припремљено за печење или кување. У Европи нема потражње за смрзнутим месом, па се оно отпрема на одредишта где постоји тенденција кориштења оваквог меса. Једно од тих одредишта је и Бугарска“.

У европском законодавству овакав начин третирања меса није забрањен, али се примењује на термички обрађене производе који се бланширају и након тога замрзавају како би се гарантовао дуг рок трајања. Tо су све врсте пилећих комадића, крокета итд.

„Сав посао се састоји у томе да се производ одмрзне, да се у њега додају вода и фосфати, итд., како би био профитабилан. Зато што одмрзавање и додавање зачина доноси вишак вредности оператерима и лош укус у устима потрошача, а још гори укус живинарима у Бугарској, који су одлучили да за живот зарађују поштеним радом.“

Неопходно је да се пронађу механизми за подстицање домаће производње, али је у новом Стратешком плану, који треба да замени досадашње Програме руралног развоја, предвиђено смањење износа помоћи са 50 на 30%, а уз тренутни ниво инфлације живинарство и сточарство се ни на који начин не стимулишу, наглашавају запослени у овој грани пољопривреде.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Pixabay, БГНЕС