Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска и Румунија поново ван Шенгена – шта очекивати?

Експерти: Кампања коју је Холандија повела против Бугарске служи њиховим унутарполитичким интересима

Фотографија: schengenvisainfo.com

Аустрија и Холандија су две европске земље које су зауставиле Бугарску на путу ка Шенгену гласајући „против“ на седници у Бриселу 8. децембра. Две земље су као главни аргумент за блокирање уласка Бугарске у шенгенски простор навеле одсуство владавине права и прилив миграната балканском рутом, део које су Турска, Бугарска и Руминија. Тако ће, упркос томе што је испунила техничке критеријуме – чињеница коју је потврдила већина земаља чланица, ЕП и ЕК, Бугарска наставити своју битку, која траје већ више од десет година, за пуноправно чланство у шенгенској зони као земља која је спољна граница ЕУ.

Приступање Бугарске Шенгену је питање чије позитивно решење је од посебне важности за 46,2% Бугара, показују резултати истраживања које је Агенција „Галуп интернешнал“ спровела у периоду 24. новембар – 2. децембар 2022. године.

Јавност у Бугарској је веома разочарана одлуком Холандије и Аустрије да гласају против чланства Бугарске у Шенгену, грађани позивају на бојкот аустриских и холандских компанија које послују у земљи (две земље су међу лидерима по страним инвестицијама – оп. аутора). На државном нивоу се, међутим, такви кораци не очекују, постало је јасно из разговора премијера Галаба Донева за БТВ: „Ми морамо поступити у складу са интересом Бугарске. Радићемо до краја и верујем да ће Бугарска постати члан Шенгена,“ рекао је председник владе.

Не смемо повезивати чланство Бугарске у Шенгену са другим стратешким за земљу циљем као што је придруживање зони евра, категорична је европска посланица из редова БСП Цветелина Пенкова:

Цветелина Пенкова
„Још прошле недеље је веома јасно речено да су препреке са којима су се Бугарска и Румунија суочиле на путу ка Шенгену плод непринципијелности и својеврсног дискриминаторског односа Холандије и Аустрије према одређеној групи европских грађана. Оне и даље нису успеле да наведу конкретне разлоге за свој став. Али то ни на који начин не сме утицати на додатне напоре које Бугарска треба да настави да улаже,“ рекла је она у интервјуу БНР.

Чињеница да Бугарска ни овога пута није постала део европске зоне слободног кретања није изненађење за политиколога Ивана Начева:

Иван Начев
„Нисам изненађен јер су дуго постојали политички сигнали о томе да ће Бугарска још једном остати ван Шенгена. Ово није проблем Савета министара, нити треба да пребацујемо одговорност на њега, ово је проблем земље кандидаткиње, у конкретном случају – Бугарске. Два су разлога за то – први је да је Бугарска и даље међу најслабије развијеним земљама чланицама ЕУ. Има проблеме не само са економском структуром, већ и са судством, са безбедношћу. То се јасно видело након што је прилив миграната поново појачан.

Према Начеву, постоје две могућности за промену тренутног стања:

„Прва је лака и једноставна – да судски систем почне да ради ефикасно. Да се умешани у корупцију изведу пред лице правде и стрпају у затвор. Ако погледамо Хрватску, одмах ћемо видети да су тамо покренути поступци и против представника извршне власти. Друга могућност је да све парламентарне снаге, а и не само оне, треба одлучно да поведу истрајну борбу против корупције,“ рекао је Начев.

У разговору за БНР, државни тужилац Иван Гешев је прокоментарисао ову тему указујући на особину нашег менталитета:

Иван Гешев
„Сви критеријуми за пријем у Шенген су испуњени. Али у Бугарској волимо да превише експонирамо проблеме у јавности у циљу унутарполитичке употребе или личне користи за одређене политичаре. Имамо проблем са тим да не бранимо национални интерес, иако постоје политичари који га по први пут након дуго времена бране.“

Противљење Холандије нема никакве везе са владавином права у Бугарској, сматра министар правде Крум Зарков. Према његовим речима, покушај Холандије да покрене питање раздвајања Бугарске и Румуније на путу ка Шенгену је важан део ове кампање:

„Али то у овом тренутку више није могуће – нити правно нити политички, нити технички, ако погледате шта заправо представља бугарско-румунска граница. Раздвајање правно није могуће јер су ЕУ и Савет припремили заједничку одлуку за Бугарску и Румунију, која је претходно усаглашена са ЕП и њихово раздвајање би захтевало време. Политички није могуће јер нико, сем Холандије, није заговарао тај став. Да ли ће наставити овом линијом поделе – тек ћемо да видимо.“

Крум Зарков
Зарков је подвукао да је прелазна влада вратила питање Шенгена на дневни ред државе, те га претворила у свој приоритет:

„Имамо разлога да мислимо да ће догодине Бугарска ући у Шенген. Бугарска дипломатија, Министарство унутрашњих послова и Министарство спољних послова су од августа до децембра радили на 120% и успели су да остваре искорак који нам је донео 24 гласа „за“ према 2 „против“ у Европском савету, као и огромну подршку ЕП и ЕК,“ рекао је министар Зарков.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, schengenvisainfo.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дељан Пеевски

Дељан Пеевски: Ахмед Доган више није део ДПС-а

Досадашњи почасни лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Ахмед Доган, који је покрет основао 1990. године, и људи око њега више нису део ДПС-а. Ово је изјавио председник парламентарне групе ДПС-а Дељан Пеевски. „Они више нису у ДПС-у, пошто су сада на..

објављено 25.9.24. 15.59

Ахмед Доган о фракцији Дељана Пеевског: Њихов главни циљ је да елиминишу ДПС са политичке сцене

У обраћању страначком активу ДПС-а, почасни председник Ахмед Доган напао је фракцију Дељана Пеевског, иако није директно поменуо име председника парламентарне групе покрета. „Стидим се поступака тог младића. Њихов главни циљ је да учине све како..

објављено 24.9.24. 09.38
Димитар Главчев

Главчев: Неће бити нових преговора са Скопљем

Не мислим да ће Северној Македонији тон који у последње време користи помоћи да постане део ЕУ. Нови преговори не долазе у обзир. Направили смо довољно компромиса са својим националним идентитетом и они једноставно морају поштовати захтеве ЕУ, изјавио је..

објављено 20.9.24. 13.05