Једини музеј на отвореном у Бугарској – Етнографско-архитектонски комплекс „Етар“ код Габрова, припремио је незабораван доживљај за љубитеље бугарских обичаја. Реч је о иницијативи „Школа за коледаре“ чије је прво издање одржано 2017. године, а која представља својеврсну реплику већ традиционалне „Школе за лазарице“. „Школа за коледаре“ приближава младим људим божићне обичаје у Бугарској.

“Лазарица је обичај којим се девојчице проглашавају девојкама, а коледовање је обред посвећења дечака којим се уводе у свет мушкараца,“ каже Виолета Јанева, координатор догађаја у музеју. „Коледарске песме и призивања среће и здравља у бугарској народној традицији изводе искључиво мушкарци. Дакле, наш тим пружа могућност младићима старости између 14 и 18 година да се упознају са празничном обредношћу и појединим детаљима симболике самог обичаја.“

Коледари се традиционално окупљају на Игњатијевдан у кући предводника групе који се код нас зове „станеник“ и почињу да уче коледарске песме. Припреме у „Школи за коледаре“ почињу нешто раније како би полазници имали довољно времена да се боље упознају са обредом.

“Цела група се зове „кол“ (колац), а коледари су „коци“. Сваки нови члан групе сам треба да изради свој штап који ће, док се обред изводи, носити са собом. А треба да га направи без помоћи осталих – то је, у ствари, тренутак његове иницијације. Обично се то ради у данима између Светог Игњатија и Божића, а после обреда се сви штапови (коци) чувају у дому предводника групе и ни за шта друго се не користе,“ прича Виолета Јанева.

Коледарску групу чини непаран број момака и мушкараца, а све улоге у њој су строго распоређене. По хијерархији у групи, „свирач“ је други по важности после „станеника“, следе „мачка“ која је у улози торбоноше јер носи мрсне дарове, „магарац“ – носи бисаге за божићне краваје, иза њега је коледар који носи „крстачку“ (справу крстастог облика) на које каче пешкире и сл. Остали коледари поређани су по старешинству, последњи су најновији чланови групе.

“У бугарској трацицији постоји схватање да неожењени мушкарац који није био коледар није спреман за женидбу и девојке нису гледале добрим оком на њега. С друге стране, ожењени мушкарци не могу више да буду коледари. Једини изузетак је предводник групе, који је у већини случајева породичан човек који има бар једно дете. Такође, ако је драги девојке у чију су кућу ушли коледари део коледарске поворке, она треба да му сама припреми кравај којим ће га даровати, стављајући га као венац на његову главу,“ открива занимљиве детаље о програму „Школе за коледаре“ Виолета Јанева.

Коледовање је најважнији тренутак и обичај који се изводи после поноћи Бадње вечери. У народу се верује да ако коледари не изводе своје ритуале и магијске радње у традицијом утврђеном временском периоду, година и земља ће бити неплодне јер се ништа не може родити без зачећа. Стога се свака породица припрема да коледаре дочека као најдраже госте.

“Верује се да коледари у наше домове доносе берићет и благостање, дакле, коледарски благослов је обредни дар од којег, у ствари, зависи добробит свих укућана и народа уопште. Магичним радњама које изводе коледари симболично оплођују земљу желећи домаћину и укућанима плодну годину и здравље.“

Коледари иду од куће до куће и певају коледарске песме. Пева се младожењи, домаћину, младој, бебама, деци. Све коледарске песме имају своју намену. Станеник је тај који одлучује која песма ће се певати, а само коледовање се завршава богатом гозбом за коледаре (7. јануара). Обично се сви учесници коледарске поворке окупљају у кући предводника, а на трпези су храна и пиће којим су их домаћини даривали.

Обичај коледовања биће изведен у Музеју „Етар“ 26. децембра. У две реконструкције – у 11.30 и 13.30 часова, учествоваће и полазнице „Школе за лазарице.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе и видео: Етнографско-архитектонски комплекс „Етар“